Crvena zvezda je u Ligi šampiona. Kažu da je to bajata vest, da su crveno-beli kada su jednom ušli, posle toliko godina čekanja, sada zauvek tu, a da je utakmica sa Jang Bojsima samo formalnost.
I možda su suštinski u pravu oni koji zastupaju tu tezu jer je Liga šampiona prošle godine bila tačno toliko vrednija i lepša – za prisustvo usnulog socijalističkog fudbalskog giganta – ali sa tim nisu bili saglasni mladi momci iz Berna.
Ni Oro, ni Ebišer, ni trener, ni direktor Krištofer Špiher što se žali kako ništa nije bilo po protokolu, po pravilima, ništa nije bilo kako je trebalo da bude. Svi su oni imali drugačiji plan. Da po drugi put iz bivše Jugoslavije odnesu slavu, a u njoj ostave suze. Kao protiv zagrebačkog Dinama minule sezone.
A sve im je išlo na ruku. I to što je Zvezda imala rezultat koji joj je odgovarao i koji je opustio javnost i to što su u prvih 20 minuta trojica od četvorice crveno-belih defanzivaca „požuteli“. I to što su crveno-beli prvu šansu imali u 57. minutu. Ali im zapravo, na ruku ništa išlo nije.
Nisu Švajcarci stvorili „pola šanse“, imali su nekoliko šuteva sa distance, jedan od koga je polovini Beograda srce prestalo da kuca na par sekundi, ali je kada se sve završilo, bilo jasno da tim iz Berna ne bi dao gol još tri utakmice, da Ben u svom poslednjem poklonu na Marakani nije loptu uputio u pogrešnu mrežu.
Crvena zvezda ima sistem i po tom sistemu je rešila 12 od 12 dvomeča u svoju korist. Kada igra Milojevićev tim, sigurno je da će biti mnogo tuče i trke, mnogo remija, nekoliko važnih Borjanovih odbrana i golova „autsajdera“.
Piše se o tome da su neke „više sile“ teledirigovano loptu ubacile u mrežu svojim sublimiranim porukama, ali su to uradili samo igrači Zvezde, na svoj način. Iz čvrstog bloka, dobrim zadržavanjem lopte i prenosom težišta igre Ričmonda Boaćija, pametnim pasom Marina, ludačkim trkom Milana Rodića i golom igrača u kojeg su navijači imali možda i najmanje poverenja – Alekse Vukanovića.
Kada je sudija označio kraj – baklje (i to je zasmetalo Špiheru), trk u adrenalinskom šoku i suze. Proslava na oklopnom vozilu i špalir oduševljenih navijača. Pesma do duboko u noć…
Šta će biti sutra?
UEFA će već u četvrtak organizovati žreb za grupnu fazu elitnog takmičenja. Nije prošlo ni nekoliko sati od prolaza, a navijači Zvezde i oni koji se interesuju za koeficijente srpskog fubala – o tome par redova niže – već su počeli da misle o izvlačenju kuglica.
Ovoga puta postoje tri idealna scenarija, a navijači nisu baš saglasni koji bi bio najbolji.
Jedan scenario mogli bismo da nazovemo – egzotika.
Prema tom scenariju, bilo bi lepo da Zvezda izvuče za rivale ekipe koje igraju najbolji fudbal na svetu, timovi od kojih ima šta da se vidi. Iz prvog šešira to bi bili Mančester siti ili Barselona. Iz druge grupe timova najegzotičniji su Borusija Dortmund i Real Madrid. Treći šešir i ne sadrži previše egzotike, ali bi Inter i gostovanje na Đuzepe Meaci, svakako bili veoma zabavni i sadržajni.
Drugi scenario bi mogao da nosi vrlo jednostavan naziv – najlakši rivali.
Ko kaže da u prvom šeširu ima lakih rivala, nije pri čistoj svesti. Zenit koji mnogi ističu kao najslabijeg rivala, zapravo je prebogat tim koji igra u šampionatu koji dozvoljava luksuz posebne pripreme za Ligu šampiona. U tom smislu bi najlakši rival iz prvog šešira bio Čelsi. Tim koji je previše „tanak“ i za jedan front, a nekmoli za četiri, tim koji vodi legenda ali bez previše trenerskog iskustva. Drugi šešir je tek nešto slabiji, ali se Benfika i Šahtjor izdvajaju kao timovi sa kojima bi moglo da se igra ravnopravno bar neko vreme. Treći šešir krije mnoge tajne. Zasigurno buduće učesnike nokaut faze ali i velika razočarenja. Ukoliko Briž uđe u LŠ, mogao bi da bude najlakši rival iz trećeg šešira.
Treći scenario je scanario „najlepših gostovanja“.
I po kilometraži i finansijski i po veličini klubova. Torino je najbliži od svih gradova iz prvog šešira. Ajaks, ako uđe, bi mogao da bude najisplativije gostovanje nekom evropskom šampionu. A Salzburg, pa tu su i emocije i lepa sećanja i snaga dijaspore. Dobro, bilo bi najbliže i najjeftinije otići u Zagreb na megdan Dinamu, ali bi zapravo tako nešto moglo biti najskuplje.
Koeficijent
Zvezda je napredovala 20 mesta na UEFA rang listi i svojim je učinkom približila srpski fudbal magičnoj 15. poziciji koja daje dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Ipak, ne deluje realno da bi pred sledeću sezonu srpski fudbal mogao da dođe do te pozicije.
Međutim, ukoliko bi Partizan prošao Molde – a ima pozitivan rezultat iz prvog meča – i ako bi u sledećoj sezoni pored večitih rivala još neko napravio makar mali iskorak u Evropi, koeficijent Srbije bi mogao još da poraste, s tim da bi asociacije koje su ispred srpske, u narednoj sezoni morale da „brane“ veliki broj poena.
Proleće u Evropi, ili dva, kao pre dve sezone, mogli bi da budu odskočna daska ka ulasku srpskih klubova u fudbalsku Evropsku uniju.
Tagovi
