Da li je vaš let otkazan? Da li je isporuka vaše nove sofe odložena? Da li je vaš poslednji obrok napolju bio razočaravajući? Da li su vaše nove čarape toliko tanke da se provide? Da li čitate ovo dok ste na čekanju za korisničku podršku? Da li je sve malo gore nego što je bilo?
Ovako počinje tekst o fenomenu „škrtoflacije“, terminu popularizovanom u SAD i sve popularnijem i u drugim delovima sveta.
„Skimpflation“, kako glasi na engleskom u originalu, je kada potrošači dobijaju manje za svoj novac“, kaže Alan Kol, bivši ekonomista u ekonomskom komitetu američkog Kongresa. „Za razliku od tipične inflacije, gde plaćaju više za istu robu, „škrtoflacija“ je kada se plaća isto za nešto što je pogoršalo kvalitet. Najčešći primer je „da morate duže da čekate na stvari“, objašnjava Kol za Gardijan.
„Ako ste nedavno naručili nameštaj ili neki uređaj, videćete da su rokovi isporuke spori. Taj gubitak pravovremenosti je smanjenje kvaliteta.“
Zahvaljujući trenutnoj krizi, svi znamo šta znači inflacija: cene stvari rastu, ponekad za zaplakati. Takođe je bilo mnogo primera smanjenja, što je kada kompanija smanji veličinu paketa čokolade ili čipsa, na primer, ali cena ostaje ista.
„Škrtoflaciju“ možete da vidite svuda. U supermarketu, kada vaš omiljeni brend više nije tu jer je asortiman smanjen da bi se smanjili troškovi skladišta. Ili kada se razočarate u novu odeću posle jednog nošenja ili kada rezervišete odmor da bi vam let bio pomeren, ili otkrijete da sada morate da platite hranu i piće u avionu.
Jedan od primera su i nedavne doplate za čarter letove koje su putnici morali naknadno, i posle nekoliko meseci od rezervacije, da plate iz svog džepa zbog poskupljenja goriva.
Termin je skovan 2021. godine u podkastu Planet Money američkog radio producenta NPR. To je „nevidljiva vrsta inflacije“, kaže se, gde potrošači „plaćaju isto ili više za usluge, ali su one nekako lošije u poređenju sa onim što nekada su bile“.
Koristio je primer „Čarobnog kraljevstva“, gde su posetioci pešačili više od kilometar i po da bi ušli u Dizni svet i Diznilend jer linija sa parkinga nije saobraćala.
Dejvid Blančflauer, profesor ekonomije na koledžu Dartmut i bivši član odbora za monetarnu politiku Banke Engleske, kaže da se seća primera od pre mnogo godina: cena čarapa je ostala ista, a kako su se troškovi menjali, menjala se i debljina čarapa.
On tvrdi da „škrtoflacija“ postaje sve prisutnija kada je teško proizvoditi stvari ili svet postaje siromašniji.
„Obično, svet postaje bogatiji, pa vidite da roba i usluge postaju luksuznije. Ali pandemija Covid-19 nas je učinila siromašnijim i manje produktivnim na mnogo načina, što je dovelo do smanjenja“.
Zbog visokih troškova energije i drugih problema, troškovi hrane su se već pre rata u Ukrajini povećavali. Ova inflacija se mora platiti, kaže Džejson Bul iz kompanije Eurostar Commodities iz Zapadnog Jorkšira, dodajući da kompanije pokušavaju da pronađu jeftinije recepte.
„Svi proizvođači gledaju sastojke i razmišljaju: ’Možemo li da koristimo nešto jeftinije da uradimo isti posao – drugačije brašno ili skrob, da bismo ublažili rastuće troškove sastojaka i transporta’“, kaže on.
Promena recepta može da znači da se cena neće promeniti, ali Bul kaže da kvalitet i ukus mogu. „Proizvođači hrane žele da daju ljudima mogućnost da priušte zdravu i raznovrsnu ishranu. Međutim, postoji realan rizik da će ljudi jesti manje hranljivu hranu“.
Više cene hrane su takođe velika glavobolja u ugostiteljstvu, jer su restorani primorani da pribegnu „inženjeringu menija“ (tehnički termin za korišćenje jeftinijih sastojaka) kako bi matematika radila za svako jelo. Ovo se dešava stalno, ali je sada posebno relevantno zbog „ludog“ rasta cena, kaže konsultant za restoransku industriju Piter Bekmen.
U teškim vremenima, uobičajen trik je da se hrana koja se prodaje na kriške tanji i pod uglom tako da pokrije veći deo tanjira ili da se smanji količina skupog mesa i ribe uz uvođenje više mahunarki i povrća, koji su jeftiniji.
Ali Bakman kaže da postoji „određena količina govedine koju možete zameniti sočivom pre nego što kupac kaže: „Naručio sam govedinu, a ne sočivo“.
Što se odeće tiče, stručnjaci navode da trgovci nadoknađuju veće troškove kupujući tkanine nižeg kvaliteta ili ih proizvode jeftinijim.
Iako je ideja o „škrtoflaciji“ nova, Kol kaže da bi ekonomisti trebalo da obrate pažnju.
„Ako vidite da firma smanjuje kvalitet proizvoda po istoj ceni, to je dobar pokazatelj da smo u režimu ’dobijate manje za svoj novac’, gde prodavci imaju moć“.
Tagovi
