Ne volim mnogo telefonske pozive usred noći, posebno ne one šaljive pozive, mada „optužio te Čeda Jovanović da radiš za Službu“ ne bih našao duhovitim ni u po bela dana, a kamoli u pola noći. U svakom slučaju mislio sam da je glupa šala kolega iz redakcije, ali ispostavilo se da nije bila.
Čedomir Jovanović je zaista na Tviteru, u 22.04 objavio: „Takođe, raspitajte se ko je novinar koji je obradio knjigu Gorana Živaljevića za ‘Nedeljnik’, pošto se tu krije i odgovor odakle se javlja takva osoba da laže i nekoga optužuje“.
Dakle, reč je o knjizi i ispovesti Gorana Živaljevića, nekadašnjeg zamenika direktora BIA, čije je delove Nedeljnik objavio u aktuelnom broju. Čedomir Jovanović je osetio potrebu da demantuje neke navode iz knjige – konkretno da je tražio od BIA da se prisluškuju telefoni Vojislava Koštunice i ljudi oko njega i nekako u tu priču upleo Nedeljnik, gde sam ja potpisan kao priređivač teksta.
Da ne bude zabune, priređivanje teksta je uređivački proces, „obrada knjige“ je možda termin iz nekih drugih delatnosti.
Reč je o knjizi koju je izdala najveća izdavačka kuća kod nas i koju je najavila još u prošli četvrtak, a knjiga se pojavila u prodaji u ponedeljak, dakle tri dana pre nego što će izaći u Nedeljniku. Nedeljnik je od izdavača dobio pravo da prvi prenese delove knjige, što smo iskoritili imajući u vidu da je reč o prilično ekskluzivnom materijalu – priča pod imenom i prezimenom nekadašnjeg zamenika direktora BIA, koji je baj d vej tamo postavljen u vreme Zorana Đinđića i dok je Čedomir Jovanović bio „na vlasti“.
Autora knjige ne poznajem, a da to još jednom bude jasno – reč je o priređivanju teksta, a ne o autorstvu nad tekstom ili intervjuom.
Malo sam se, dakle, raspitao o sebi i nisam našao apsolutno ništa što bi dalo odgovor „odakle se javlja takva osoba da laže i nekoga optužuje“.
Na sreću, Jovanović nije ostao nedorečen: „Radi se o novinaru u civilu, koji je javno, na sudu, priznao da je tekstove protiv mene pisao i laži iznosio po nalogu Radeta Bulatovića, čiji je saradnik i došunik bio.“
Opet sam se malo raspitao o sebi i došao do saznanja da NIKADA nisam bio na sudu, pa eto ni povodom nekih tekstova, lažnih ili istinitih, o Čedomiru Jovanoviću. A ni Radeta Bulatovića ne poznajem. Zapravo sam novinarstvom počeo da se bavim pri kraju njegovog mandata na čelu BIA, kao klinac od nepune 23 godine, a u tim prvim godinama sam uglavnom pisao (učio da pišem) tekstove o sportu i reportaže.
Dakle, potpuna (i proverljiva) laž, koju je Jovanović objavio na Tviteru.
I kada bismo to stavili na stranu, ostaje pitanje odakle uopšte uplitanje Nedeljnika u ovu polemiku.
Nedeljnik nije jedini medij koji je preneo to što je Čedomir Jovanović demantovao. Pošto je materijal obiman, mi smo se usredsredili na period dok je bio drugi čovek BIA, a delove u kojima on pominje Čedomira Jovanovića nismo isticali u prvi plan, kao neki drugi mediji.
Ako bi moglo plastično da se objasni: zamislimo da je nekadašnji direktor CIA objavio knjigu, a Njujork tajms dobio pravo da prenese delove, i da neko zbog toga napadne – Njujork tajms. Deluje potpuno besmisleno, a verujem da bi i Komersant ili Pravda jednako prošli bez etiketa i prozivki kada bi preneli delove knjige zamenika šefa KGB.
Svako ko je ikada sarađivao sa Nedeljnikom zna da je bilo dovoljno da se javi i da zatraži mogućnost da odgovori na bilo šta što je o njemu rečeno u našem listu i da bi to bilo omogućeno, čak bismo ga i podstakli na to.
Jedno izvinjenje i, recimo, uklanjanje tvita besmislenog i uvredljivog sadržaja najmanje je što se može očekivati. Zapravo, najmanje što bi bilo pristojno.
Ili da vidimo kako to izgleda ići na sud sa Jovanovićem…
Veljko Miladinović, novinar Nedeljnika
Tagovi
zuki šumadinac
Ovde sudovi imitiraju sud,i štite ološ ,ništake,i zaštitiće i ovu nulu od čoveka Jovanovića.Nekima je ama baš sve dozvoljeno.
Aleksandar Popovic
Uloga C. Jovanovica u politickom zivotu Srbije puna je nejasnoca. Od studenta sa iznosenim patikama odjednom postaje ministar, potpredsednik Vlade, sef poslanicke grupe u Skupstini Srbije, glavni “izvodjac” kod hapsenja S. Milosevica.... Pa, privatnik, vlasnik fabrike bez ijednog dana radnog staza... O “specificnom odnosu” sa “zemuncima” i inima, da se ne govori. A ni o brojnom angazovanju policijskih specijalaca u visegodisnjem obezbedjivanju njegove porodice, a na racun poreskih obveznika. Pa, i o nedovoljno razjasnjenom njegovom hitnom “sluzbenom putu” u Svajcarsku bas na dan ubistva premijera Djindjica. Odgovore na ova pitanja mozda cemo dobiti u nekoj novoj knjizi nekog od ranijih bezbednjaka. (Potpisani je penzionisani novinar, nikad saradnik bilo koje “sluzbe”.
Fikus
Čeda Jovanović očigledno u rukavima drži adute za većinu aktuelnih (i bivših) političara jer jedino tako može da se objasni da ni jedna vlast do sada nije obelodanila njegovu ulogu u mnogim mutnim, nerazjašnjenim, zataškanim događajima. Kako je moguće da on 20 godina ima lično obezbeđenje koje plaćaju građani Srbije? Ispada da je on važniji i bolje čuvan o liste bivših predsednika, ministara, premijera, bezbednjaka ... Šta je to što on zna a mi ne znamo?
Joca
svašta s vama Fikuše, ne hapse ga da bi im radio posao, glumio opoziciju, gostovao na pinku, pljuvao koga mu se kaže da pljuje, hvalio vlast iz "opozicione" vizure, on je taj koji nema aduta i kome su muda u procepu.