Tabloidi se utrkuju da izmisle zašto ste „izmislili“ silovanje. Tako u nepotpisanim tekstovima izlazi da ste sa 13 godina izmislili da vas je u Ruskom Krsturu silovao V. K., lokalni fotograf. Da li znate ko je V. K.?
Kada sam bila mala, učili su me da je jako ružno lagati, mislila sam da samo deca to rade, a ne i odrasli. Kao što sam rekla, moje detinjstvo i devojaštvo bilo je divno i bezbedno, bez ikakvog nasilja. Baš nikakvog. Mislim da znam ko bi mogao da bude V. K. Bio je to jedan divan seoski fotograf iz mog detinjstva i nikada mi nije ničim naudio. Ne znam uopšte odakle ta priča.
Nečasno je da fabrikuju degutantne laži, ispod kojih očigledno niko ne sme ni da se potpiše. Zanimljivo je kako izbacuju jeftine dosetke i klevetanja bez činjenica, a da se pritom niko iz tih tabloida ne usuđuje da kontaktira sa mnom. Moj glas i moja istina su nekome toliko bolni da očigledno predstavljaju trn u oku.
Taj nivo želje da me diskredituju ukazuje na nivo njihovog straha od mene. Nisam ni slutila da sam toliko opasna! Izgleda da se ovakva bujica negativne pažnje može zaslužiti samo hrabrošću! Lečićev strah se izgleda prelio i na sve one koji se plaše da dolazi vreme kada je glas nekoliko žena jači od mašinerije političkih moćnika i tirade srpskih tabloida. Njihova taktika je providna i patetična. Čak i neinteligentna. Čvrsto verujem da će Tužilaštvo pokrenuti istragu i tako sve razjasniti. Želim da naglasim da silovanje nije seksualni čin. Silovanje je zloupotreba moći, nasilje najintimnijeg i najosetljivijeg dela bića.
U sledećem tekstu se tvrdi da ste izmislili da vas je silovao Branislav Lečić kako biste dobili azil u Americi… Kako ste otišli u Ameriku i dobili azil?
Azil!? Imala sam divnu glumačku karijeru u Srbiji, naslovne strane, mnogobrojne intervjue, više puta sam nagrađivana za svoje uloge, a Amerika najviše voli da uvozi mlade talente.
Dobila sam radne papire po imigracionom programu za talente koji imaju izuzetne rezultate u svojoj karijeri.
Kada sam osnovala svoju filmsku produkcijsku kuću i počela da radim, dobila sam i vizu za stalni boravak, a samim tim i mogućnost da dobijem državljanstvo. Tužilaštvo to sve takođe zna.
Ja spadam u onu grupu koja se kod nas naziva „odliv mozgova“. Ponosna sam naravno što mi je talenat otvorio vrata ove zemlje, koja me je prihvatila, unapredila moju kreativnost i znatno proširila slobodu mog umetničkog polja i izraza. U Americi sam ponovo pronašla svoju slobodu.
***
Danijela Štajnfeld u ekskluzivnoj ispoveti za novi Nedeljnik priča o tome kroz kakav je pakao prošla od tog 7. maja 2012. godine do danas, zašto se plašila da otkrije ime čoveka koji ju je silovao, kako je izgledalo da četiri dana posle toga stane sa njim na pozorišnu scenu, kako je pokušala samoubistvo, kako se izlečila, ali i o detinjstvu, prvim glumačkim koracima… i zašto više nema nameru da ćuti
Na poklon se uz novi Nedeljnik dobija i knjiga o Danilu Kišu.
Tagovi
