Odgovor Zagreba Beogradu: „To su samo histerične spekulacije…“

(Beta) – Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske ocenilo je danas da su oštre izjave srpskih zvaničnika zbog angažmana hrvatskih vojnika na Kosovu histerične spekulacije, izrazivši pritom zabrinutost zbog nedavnih izjava o potrebi menjanja državnih granica i ujedinjenja svih Srba u jednu državu.

„Histerične spekulacije iz Republike Srbije usmerene protiv Hrvatske koje aludiraju na drugačije vojne i slične aktivnosti smatramo krajnje smešnim i apsurdnim“, navodi se u saopštenju hrvatskog ministarstva.

Takodje se ističe da se tim „apsurdnim, neistinitim i netačnim insinuacijama pokušala skrenuti pažnja s jedne ozbiljnije stvari“, odnosno uvodjenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu u Subotici.

„Reč je pre svega o političkim manipulacijama. Cela inicijativa s tzv. bunjevačkim jezikom ima političku pozadinu, odnosno cilj joj razbijanje hrvatskog nacionalnog korpusa u Republici Srbiji, što je nastavak jedne politike koja je već dugo na delu“, upozorilo je hrvatsko ministarstvo.

Polemiku je izazvao ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin reakcijom na izjavu hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana u Prištini da će Hrvatska povećati broj svojih vojnika u sastavu KFOR. Vulin je, medju ostalim, nazvao Kosovo i Hrvatsku „braćom po oružju“.

„Ne sumnjam da bi Radman voleo da može da rasporedi okupacione snage na prostoru Srbije, ali za to će mu trebati mnogo više od onog što sa (Aljbinom) Kurtijem može da smisli“, rekao je Vulin, a preneo MUP Srbije.

U današnjem sapštenju hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova ističe se da su „hrvatski vojnici koji učestvuju u misiji hvaljeni od medjunarodnih partnera, a njihovo učešće potvrdjuje Hrvatsku kao pouzdanu članicu NATO-a i doprinosu jačanju mira i stabilnosti, kao i medjunarodnom ugledu Hrvatske“.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova izrazilo je posebnu zabrinutost zbog nedavnih izjava o potrebi menjanja državnih granica i poziva na ujedinjenje svih Srba u jednu državu, a koje su, kako su ukazali, prošle bez reakcija vlasti u Beogradu.

„Upravo takva velikosrpska politika je tokom raspada bivše zajedničke države izazvala ratove s ogromnim ljudskim žrtvama i razaranjima. Naša obaveza je medjunarodnoj javnosti i partnerima ukazati na ponovnu pojavu takvih političkih razmišljanja i težnji“, navodi se u saopštenju.  

Hrvatsko ministarstvo osvrnulo se i na status hrvatske manjine u Srbiji uz isticanje da uprkos potpisanom bilateralnom sporazumu Hrvatske i Srbije 2004, Hrvati u Srbiji još čekaju ispunjenje najvažnijih tačaka i dogovorenog reciprociteta previđenog sporazumom.

„Hrvati u Srbiji još nemaju zagarantovana mesta ni na jednom nivou vlasti, finansiranje hrvatskih manjinskih institucija od strane Republike Srbije nije adekvatno rešeno institucionalno, a uz to težina nedavnih fizičkih pretnji političkim predstavnicima hrvatske manjine bila je direktno dezavuirana u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova Srbije na našu diplomatsku notu“, piše u saopštenju.

Ministarstvo je ocenilo da je istorija hrvatsko-srpskih odnosa nesumnjivo bremenita i teška, naglasivši da su Republika Hrvatska i njeni gradjani bili žrtve „brutalne velikosrpske agresije koja je uzrokovala brojne žrtve te neprocenjivu materijalnu i nematerijalnu štetu“.

Podseća se da Hrvatska i danas traži 1.869 nestalih osoba i sanira štetu uzrokovanu tom agresijom.

„Tu stranicu naše istorije možda bismo i mogli okrenuti, ali do toga nikako ne može doći bez rešavanja onih najvažnijih otvorenih pitanja: pitanje nestalih osoba (informacije o mestima pogibije i ukopa hrvatskih državljana), odštete nelegalno i nepravedno zatočenim hrvatskim gradjanima u logorima na teritoriji Srbije i obeležavanja mesta njihovih stradanja, ukidanje neutemeljene regionalne univerzalne jurisdikcije, stvarne i ubrzane sukcesije imovine bivše zajedničke države, ali i suočavanja Srbije s navedenim istorijskim činjenicama“, ukazalo je hrvatsko ministarstvo.