„Dokazali smo da možemo biti društveno odgovorni, pa čak i uzorni.“ Dana 23. septembra 2023, bivši čelnik Opšte konfederacije rada (Confédération générale du travail – CGT, najveći sindikat u državi, prim. ur.) Bernar Tibo govorio je na sceni kinematografskog centra Cité du cinéma u Sen Deniju, kao kopredsednik odbora za praćenje Olimpijske društvene povelje.
U isto vreme, Musa H. završava svoju smenu. On takođe dobro poznaje kinematografski centar, koji se graniči sa gradilištem sportskog sela. Tamo je neprijavljen radio nekoliko meseci. Danas odmara, sedeći pod jesenjim suncem. Poreklom iz Malija, došao je u Francusku 2008. godine i upravo je dobio prvu jednogodišnju boravišnu dozvolu. „Živeo sam u strahu sve ove godine. Čak i noću, kada sam bio kod kuće sam se plašio da će me uhapsiti.“ Nije imao papire, a uvek je imao posla: „U ovih petnaest godina nije prošlo ni tri meseca a da nisam radio. Na građevini uvek ima posla za dobeglice.“ Olimpijske igre neće biti izuzetak.
On uvek nosi sa sobom ličnu radnu dozvolu za sektor građevine i javnih radova (Bâtiment et des travaux publics – BTP). Zahvaljujući ovom malom komadu laminiranog kartona, mogao je da ulazi u buduće olimpijsko selo u srcu novog okruga Plejel, na keju Sene u Sen Deniju. Pod lažnim imenom ga je zaposlio tim građevinskih proizvođača, koji su otvarali ili zatvarali preduzeća sa vrlo malim akcijskim kapitalom (od 1000 do 2000 evra). „Ovo se ne odvija preko agencije za privremeno zapošljavanje! Radi se po preporuci. Svoje dokumente šaljemo preko SMS poruka ili putem mreže Whatsapp, a sledećeg dana dobijemo adresu. Nikoga nije briga da li je identitet zaista naš.“ Prema kancelariji CGT-a u Bobinjiju, u izgradnji Olimpijade učestvovalo bi najmanje stotinu neprijavljenih radnika, odnosno manji deo radne snage, pošto je izgradnja opreme zahtevala skoro dvadeset miliona sati rada.
Javno tužilaštvo u Bobinjiju otvorilo je preliminarnu istragu o prikrivenom radu, nakon što je u junu 2022. godine inspekcija rada na gradilištu otkrila prisustvo imigranata. Nekoliko meseci kasnije, njih deset (uključujući i M. H.) odlučilo je da na industrijski tribunal (Conseil de prud’hommes) pozove velika građevinska preduzeća Vinci, Eiffage, Spie Batignolles i GCC kako bi ih prijavili za eksploataciju.
Ovaj slučaj doprineo je legalizaciji dvadeset i pet radnika. „Nismo imali ni ugovor o radu ni platni listić, a kamoli slobodne dane ili plaćeno prekovremeno“, priča nam ovaj četrdesetogodišnjak. Nismo imali cipele ni sigurnosnu opremu, samo „kacigu, ako ih ostane, i par rukavica za nedelju dana“. Kao radna snaga na gradilištu, neprijavljeni radnici moraju biti spremni na svaki posao: zidarstvo, rad sa pneumatskim čekićem, čišćenje na kraju izgradnje, skidanje oplate nakon izlivanja betona. „Svako jutro, vođa ekipe govori nam gde treba da se ide. Obavezni smo da prihvatimo, u suprotnom bi nam našli zamenu. Za nas je to pitanje preživljavanja“, uzdahnuo je.
U junu 2018. godine, pet reprezentativnih sindikalnih organizacija zaposlenih zajedno sa udruženjima poslodavaca potpisalo je Olimpijsku povelju. Pošto je razvijena tokom faze kandidature, poslužila je i kao argument pariskoj kampanji za dobijanje statusa domaćina Olimpijskih igara. U tom procesu je uspostavljen nadzorni odbor kom su kopredsedavali Tibo i Dominik Karlak, potpredsednica udruženja poslodavaca Mouvement des entreprises de France (Medef).
U javnom saopštenju 4. marta 2021, kompanija za isporuku olimpijskih radova (Solideo) posebno se obavezala da „nadgleda uzorna gradilišta boreći se protiv rada na crno, protiv antikonkurentske prakse i neravnopravnosti i obezbeđujući kvalitet uslova rada.“
Kako govori Žan Paskal Fransoa, savezni sekretar sindikata CGT Construction, ta praksa slabo napreduje, uprkos Solideo povelji. „Povelje treba da postoje, ali je očigledno da, ako sindikalna udruženja ne izvrše pritisak, reči ostaju samo na papiru. Štaviše, uprkos obećanjima, imali smo velikih poteškoća da uđemo na gradilišta.“ U pitanju je kaskadno podugovaranje i teškoća da se dokaže odgovornost nalogodavca. „Problem je u ceni: generalni izvođač radova daje maržu svojim podizvođačima. Međutim, što više posrednika imate, manje novca ostaje za radnu snagu i ona je stoga sklona varanju“, potvrđuje Filip Servali, predsednik projekta „Veliki Pariz, Il de Frans“ organizacije Francuska građevinska federacija (Fédération française du bâtiment Grand Paris Île-de-France). „Ovo su zaista veoma česte situacije u građevinarstvu, međutim ovoj vrsti prakse nije mesto na gradilištima Olimpijskih igara. Bićemo uzorni ako to promenimo“, utvrdio je Antoan di Suiš, direktor strategije i inovacije kompanije Solideo, nakon prve žalbe koju su podneli Malijci. Inspekcija rada trebalo je da izvrši više od hiljadu provera. Međutim, nekoliko meseci kasnije, oktobra 2023, stotinak neprijavljenih radnika blokiralo je gradilište Arene, budućeg zatvorenog olimpijskog stadiona u okrugu La Šapel, zahtevajući da se njihov status legalizuje uz podršku sindikata Nacionalna konfederacija rada – Radnička solidarnost (Confédération nationale des travailleurs – Solidarité ouvrière – CNT-CO). Blokadu su ponovili u decembru, zahtevajući da se demonstranti (otpušteni nakon oktobra) vrate na radna mesta: „Bez papira, bez Olimpijskih igara.“
Odbor za nadzor Olimpijske povelje je početkom 2024. godine zabeležio 167 nezgoda na radu, od kojih je 27 težih, ali nijedna sa smrtnim ishodom. „Olimpijske igre su medijski prozor u svet, tako da je istina da su bili obezbeđeni resursi za prevenciju i zaštitu. Međutim, dovoljno je da samo malo pogledamo dublje da bismo izbrojali smrtne nezgode“, nastavlja Fransoa. Organizatori igara su iz svoje računice isključili nesreće i smrtne slučajeve zabeležene na gradilištima tranzitnih instalacija Grand Paris Express i sanitarnih sistema Sene. Kao primer uzimamo smrt Sejdua Fofane(21), koji je bio pod integracionim ugovorom, a na koga je u aprilu 2023. godine pala betonska ploča, i smrt Amare Diumasija(51), radnika kog je pregazio kombi u julu iste godine. „Radovi su organizovani u cilju da budu završeni na vreme za olimpijske događaje“, kako kaže ovaj sindikalista.
Među ostalim ciljevima navedenim u povelji, na vrhu liste nalazili su se oni koji se tiču lokalne ekonomske koristi. Za izgradnju Olimpijskih objekata, Solideo se obavezao da će 25% iznosa ugovora učiniti dostupnim mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima društvene i solidarne ekonomije (Économie sociale et solidaire – ESS), što bi iznosilo skoro 500 miliona evra. Pre svega bi stanovnici Sene-Sen (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
