Odjeci Šumerovog govora: Kako je „otvoreni pritisak“ postao normalnost u odnosima SAD i Izraela

Čak Šumer, lider većine u američkom Senatu i najviši američki zvaničnik jevrejskog porekla, često ističe da njegovo prezime potiče od hebrejske reči „šomer“ što znači čuvar. Iako su njegove primarne obaveze vezane za Ameriku, Šumer takođe oseća dužnost da opravda svoje ime i da se ponaša kao zaštitnik izraelskog naroda, piše The Economist.

Šumer je ovu ličnu priču izneo 14. marta u Senatu govoreći o situaciji na Bliskom istoku i odnosu SAD prema Izraelu. Nastavak govora, međutim, bio je sve samo ne afirmativan za Izrael, jer je Šumer uputio niz kritika premijeru te zemlje Benjaminu Netanjahuu, što je još jednom pokrenulo diskusiju o tome kako se Sjedinjene Države postavljaju prema aktuelnom bliskoistočnom sukobu.

„Premijer Netanjahu se potpuno izgubio, time što je dopustio da njegov politički opstanak bude važniji od opštih interesa Izraela“, rekao je Šumer tokom 44 minuta dugog govora u Senatu. „Verujem da su novi izbori jedini način da se omogući zdrav i otvoren proces donošenja odluka o budućnosti Izraela“.

Predsednici i državni sekretari Sjedinjenih Država neretko su kritikovali politiku Izraela tokom 75 godina prisnog odnosa dveju zemalja, ali uglavnom po diskretnim pitanjima i u ograničenom obimu. Ipak, sutuacija u kojoj de fakto politički lider američkih Jevreja poziva na političke promene u Jerusalimu, prelomni je trenutak čije će posledice uticati na krizu poverenja.

Džo Bajden, koji se donedavno trudio da izbegne javno kritikovanje američkog saveznika, rekao je sledećeg dana da je Šumer održao „dobar govor“. Sa druge strane, Šumerov republikanski kolega u Senatu Mič Mekonel, nazvao je njegove primedbe grotesknim i licemernim.

Netanjahu se, i dalje nije izjasnio povodom govora svog sunarodnika u Vašingtonu, ali njegova stranka Likud jeste, rekavši da „Izrael nije banana republika“. Beni Ganc, član Netanjahuovog ratnog kabineta, rekao je da su Šumerove primedbe pogrešne. Ranije ovog meseca, Ganc se u Vašingtonu sastao sa visokim članovima Bajdenove administracije, što je samo jedan u nizu naznaka da bi potencijalna Gancova vlada bila nešto kooperativnija sa SAD, iako, za razliku od Bajdena, Ganc nije zainteresovan za takozvano „rešenje dve države“.

„Izraelci svih političkih stavova koegzistiraju u istom balonu traume, nesigurnosti, straha i brige. Sve to ih čini nesposobnim da čuju bilo koga ili bilo šta drugo“, priča za Economist Martin Indik iz Saveta za spoljnopolitičke odnose i bivši američki ambasador u Izraelu. „Oni su uglavnom nesvesni patnje Palestinaca i naizgled ne mare za raskol sa Sjedinjenim Državama, jedinim pouzdanim prijateljem Izraela u ovoj krizi“.

Nešto neposredniji uticaj Šumerovih primedbi će se verovatno osetiti u percepciji Izraela u očima američkog javnog mnjenja. Šumer i Bajden se, istorijski gledano, mogu svrstati među najistaknutije pro-izraelske političare u redovima demokrata, ali mnogi na levom krilu stranke duboko su kritični prema toj politici. Bajden je u početku svoje nezadovoljstvo prema načinu na koji Izrael vodi ovaj rat držao u tajnosti, ali je vremenom postao otvoreno kritičan. Komentari Šumera dali su Bajdenu pokriće da zauzme tvrđi stav.

Ipak, Aron Dejvid Miler, iz istraživačkog centra Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, ne očekuje velike promene u Bajdenovom „pasivno-agresivnom“ pristupu. Jedini način da Bajden reši političke zagonetke koje je izazvao izraelski napad na Gazu, smatra Miler, jeste da se slike koje dolaze iz Gaze promene.

„Bajden će možda postati oštriji, ali ne vidim da će se to sada dogoditi, posebno imajući u vidu činjenicu da će prvi put posle nekoliko nedelja možda biti nekih otvaranja na terenu“, tvrdi Miler.

Ako izraelski napad na Rafu, gde se trenutno nalazi oko 1,4 miliona palestinskih civila, proizvede ogromne žrtve, Bajdenov ton bi mogao postati mnogo kritičniji.

„Šta god da se desi“, dodaje gospodin Indik, „otvoreni pritisak je sada deo odnosa između SAD i Izraela“.