Trka za novog kandidata za kancelara Nemačke otvorena je posle najave Anegret Kramp-Karenbauer da će odstupiti s čela Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel i da se neće kandidovati za kancelarku na izborima 2021, što dovodi u pitanje politički smer zemlje u kojoj krajnja desnica sve više jača, posebno na prostoru bivšeg komunističkog istoka, ocene su svetskih medija koje danas prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Posle debakla na regionalnim izborima u Turingiji, stranka desnog centra kancelarke Merkel potonula je dublje u krizu pošto je naslednica nemačke liderke neočekivano u ponedeljak najavila da se neće kandidovati na sledećim izborima, ocenjuje Asošiejted pres.
Taj potez u nemačku politiku unosi dodatni nemir, nekoliko dana pošto su demohrišćani oštro kritikovani zbog toga što su u državi Turingija CDU i krajnje desna Alternativa za Nemačku podržali centrističkog kandidata. Glasanjem je, ukazuje AP, prekršeno nepisano pravilo da nema saradnje s ekstremističkim strankama.
Jedva godinu dana pošto je zamenila svoju mentorku na čelu CDU, Kramp-Karenbauer je bacila peškir, ukazuje agencija Frans pres uz ocenu da je to bio brz pad posle početne slave, te da joj je nadimak „mini Merkel“ možda bio pretežak.
Posle najave Merkel da odustaje od vodjenja stranke, Kramp-Karenbauer je preuzela upravljanje CDU-om u decembru 2018, ali je, ukazuje AFP, stranka za to vreme napravila nekoliko velikih grešaka, a podrška javnosti je sve više opadala.
Sumnju u njene liderske veštine produbio je prošlonedeljni fijasko u Turingiji, gde Kramp-Karenbauer nije uspela da uveri buntovne poslanike CDU-a da se suprotstave krajnjoj desnici u ključnom glasanju, posle čega je reagovala Merkel iz posete Južne Afrike i osujetila glasanje kao „neoprostivo“, kršeći nepisano pravilo da ne komentariše domaće poslove tokom putovanja u inostranstvo.
Slobodno mesto u vrhu najmoćnije nemačke stranke posle 1945. godine otvara raspravu o političkom smeru zemlje u vremenu posle Merkel, ocenjuje Gardijan.
Armin Lašet, 58-godišnji premijer Severne Rajne-Vestfalije i nepokolebljivi branilac izbegličke politike koju zastupa Merkel, bio bi kandidat koji bi najverovatnije nastavio centristički politički smer CDU-a odlazeće kancelarke.
Nasuprot njemu Fridrih Merc, koji je u trci za vođstvo stranke 2018. izgubio od Kramp-Karenbauer, simbolizuje odstupanje od ere Angele Merkel i povratak CDU-a tradicionalnim konzervativnijim korenima.
Treći kandidat je, dodaje Gardijan, Markus Zoeder, guverner Bavarske. Potiče iz Hrišćansko socijalne unije (SCU), tradicionalne konzervativnije sestrinske stranke CDU-a, koji je poslednjih godina isticao ekološku verodostojnost svoje stranke i koji bi mogao lako pripremiti stranku za koaliciju sa Zelenim. Tokom prošlonedeljnog političkog potresa u Turingiji, on je najbrže reagovao – osudivši bilo kakav oblik saradnje s krajnje desnim strankama.
Kao mogući naslednik liderke CDU-a spominje se i 39-godišnji Jens Špan, nekada njen glasan kritičar, koji se, ističe Gardijan, smirio otkako je preuzeo ministarstvo zdravlja, a nedavno je i branio migrantsku politiku kancelarke.
Pad Kramp-Karenbauer otkriva neuspeh CDU-a i drugih centrista da pronađu verodostojne odgovore na sve oštriji izazov krajnje desnice, ocenjuje u komentaru na Blumbergu Andreas Klut ističući da je Kramp-Karenbauer ostavkom postala najistaknutija politička žrtva AfD-a.
Moderna Nemačka nije Vajmar, AfD nije nacistička stranka, niti nemačkoj demokratiji preti propast, piše Klut, dodajući da ipak da je pre godinu dana pitanje kako se nositi s AfD-om bila jedna tema, ali ne i glavna, dok bi se pred izbore 2021. to pitanje moglo pokazati odlučujućim.
Koren nemira leži u Turingiji, nekada u Istočnoj Nemačkoj, ukazuje Klunt, ističući da dve ekstremističke stranke, na krajnje levoj i desnoj strani, zajedno imaju većinu, i da tako osiguravaju zastoj. Suprotno tome, centrističke stranke uključujući CDU, u Turingiji su svedene na ulogu prolaznika.
Problem je, zaključuje komentator Blumberga, što većina demohrišćana u regionima u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj prihvata stav o nesaradnji s AfD-om, ali konzervativci u bivšoj Istočnoj Njemačkoj imaju tendenciju da AfD vide kao stranku koja je možda politički nekorektna, ali ne i „fašistička“.
Povodom prošlonedeljnog glasanja za premijera Turingije, koje se po prvi put u posleratnoj istoriji odvijalo uz pomoć krajnje desničarske stranke, urednički tim Ajriš tajmsa ocenjuje da se Nemačka bori s vlastitim političkim preokretom koji ima sličnosti sa dogadjajima od pre 80 godina.
Glasanje za premijera u Turingiji odvijalo se uz pomoć AfD-a koji je glasao za lokalnog kandidata stranke Slobodne demokrate Tomasa Kameriha. Iako ima samo pet mesta u parlamentu, čovek FDP-a izabran je za premijera pobedivši kandidata iz Leve stranke, koja ima najviše mesta u parlamentu. Bilo je jasno da je njegov izbor zavisio do krajnje desničarske podrške, ali je Kemerih svejedno prihvatio to mesto. Iako je posle 25 sata odbio funkciju, ukazuje Ajriš tajms, šteta je učinjena.
Jedna od interpretacija dogadjaja je da su FDP i CDU bili toliko usredsredjeni na blokiranje koalicije koju bi vodila Leva stranka da su bili slepi na opasnost s desnice.
Medju lokalnim stanovništvom neki povlače mračne paralele s dogadjajima od pre 80 godina kada su, takodje u Turingiji, Hitlerovi nacionalsocijalisti osigurali svoje prvo ministarsko mesto. Drugi se, dodaje Ajriš tajms, sećaju kobne pogrešne računice u Berlinu 1933. kada su nemački konzervativci, gladni vlasti, uveli Hitlera u igru kao korisnog idiota, samo da bi, prekasno za njih i svet, naučili da su idioti.
(Beta)
Tagovi
