Juče je u svečanoj sali Kluba poslanika obeleženo 15 godina rada od uspostavljanja institucije Poverenika. Mehanizmi sprovođenja odluka Poverenika u poslednjih godinu dana praktično ne funkcionišu, te skoro trećina odluka kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije sprovedena. To je trend koji nas veoma brine, izjavila je juče Stanojla Mandić, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Govoreći na obeležavanju 15. godišnjice rada Poverenika, ona je rekla da brine podatak da skoro trećina odluka Službe Poverenika ostaje nesprovedena, a posebno to što neke delikatne informacije ostaju nedostupne javnosti. “Imali smo veliki napredak u zaštiti prava od formiranja Kancelarije 2004, imali smo uzlaznu putanju sve do poslednje tri godine, kada je zapažena stagnacija. Brine nas taj zastoj, naročito u pogledu sprovođenja odluka Poverenika, jer su oslabljeni mehanizmi izvršenja odluka. Procenat te pojave je nešto manje od 30 odsto u poslednjoj godini u odnosu na odluke Poverenika. Ono što još više brine je to što delikatne informacije ostaju nedostupne javnosti, kao što su informacije o investicijama, važnim državnim poslovima i raspolaganju javnim novcem. Mehanizmi sprovođenja odluka Poverenika u poslednjih godinu dana praktično ne funkcionišu“, rekla je ona. Takođe, ocenjeno je da je nužno usvojiti izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se otklonile prepreke vezane za izvršenje odluka
„Za ovih 15 godina bilo je mnogo povreda prava, nezakonitih obrada podataka, prekomerne obrade, ali i zloupotrebe u političke svrhe. Rešili smo 73.000 predmeta, ali smo posebno ponosni na to što smo stekli poverenje građana, izgradili značajan kadrovski potencijal institucije, a dobili smo i mnoga formalna priznanja. Već punih pet meseci funkcionišemo bez Poverenika, očekujemo da proces izbora novog što pre bude okončan, ali ako budućnost zavisi od tima koji radi ove poslove – nema razloga za brigu. Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su u proceduri, a nadamo se da najavljene promene neće ugroziti transparentnost jer te promene podrazumevaju izuzeće od primene Zakona koje bi se odnosile na državna preduzeća. Pred nama je početak primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i on nosi dosta izazova za institucije i organe vlasti, privredu, i mislimo da je nužno doraditi Zakon jer je on u ovoj formi neprimenjiv na neke institute našeg pravnog poretka“, kaže ona.
Stanojla Mandić je podsetila da je 2004. donet Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, da je iste godine izabran prvi poverenik, a da je 2008, donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik dobio nove poslove. „Pošto smo bili prva nezavisna institucija, nije nas bilo u propisima o budžetu, o državnim službenicima, ni o kancelarijskom poslovanju. To je odvlačilo mnogo energije, pa i na štetu našeg posla. Zakon koji je donet je bio jako liberalan, ali nije bio odraz svesti o njegovoj potrebi, već ispunjenje obaveze koju je podrazumevalo članstvo u Savetu Evrope. Mogu reći da se Zakon brzo primio, da su građani shvatili koristi od te zakonske forme, ali su najviše koristi od njega zapravo imali civilno društvo i novinari, mediji“, navela je ona.
Marinko Radić, Generalni sekretar Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao je, osvrćući se na početak rada, da više od šest meseci Služba nije imala ni novac, ni prostorije, ni ljudstvo, a da je do 2009. Poverenik imao tri službenika. „Za uspostavljanje ovakvih prava 15 godina je zapravo kratak period. Mi koji na tome radimo smo zadovoljni, ali ovog prava, kao opšteg ljudskog prava, nikada nije dosta. Mnogo je izazova i mnogo je poteškoća, ali je to pravo našlo mesto u svesti naše javnosti, javnost nas prepoznaje, to će doprineti jačanju svesti, a to je zapravo najvažnije“, rekao je on.
Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i koautorka monografije o 15 godina rada Poverenika, rekla je da je bilo jako teško monografijom predstaviti sve događaje, iskustva i rad ljudi u službi Poverenika, a zadržati nužan nivo objektivnosti i profesionalizma jer su monografije neretko rezultat subjektivnog doživljaja nečijeg rada. Međutim, bilo je jako lepo raditi na tome, staviti tačku na jedan period rada“, rekla je Nevena Ružić.
Značajnu ulogu u formiranju institucije Poverenika dao je i prvi poverenik Rodoljub Šabić koga je na tu funkciju birala Narodna Skupština u dva mandata. Oslanjajući se i na podršku i tuđa iskustva, Poverenik je ostvario kontinuiranu saradnju sa slovenačkim Poverenikom realizujući brojne projekte, obuke i posete. Stoga je na skupi dodeljena zahvalnica povodom ovakve saradnje slovenačkoj poverenici Mojci Prelesnik.
