Ujedinjenje je ključni cilj kineskog lidera Si Đinping, a analitičari kažu da je pretnja da će Peking napasti Tajvan veća nego ikada, piše Gardijan.
Kineska vlada tvrdi da je Tajvan njihova provincija i da će se za njega boriti i silom ako bude potrebe.
Na kraju kineskog građanskog rata 1949. godine, vlada Kuomintanga, koja je izgubila, pobegla je na ostrvo Tajvan, uspostavljajući vladu Republike Kine (ROC) u egzilu. Na kopnu je Komunistička partija Kine (KPK) osnovala Narodnu Republiku Kinu. Od početka 70-ih godina prošlog veka, mnoge nacije su počele da menjaju svoje formalne veze sa ROC-om na Peking, a danas manje od 15 svetskih vlada priznaje ROC (Tajvan) kao državu.
Komunistička partija Kine nikada nije vladala Tajvanom i od kraja građanskog rata Tajvan je uživao „de facto“ nezavisnost. Otkako je, decenijama dug period vanrednog stanja, završio 1980-ih, Tajvan je takođe izrastao u živahnu demokratiju sa slobodnim izborima i medijima.
Ali ujedinjenje je ključni cilj kineskog lidera Si Đinpinga. Predsednik ostrva, Cai Ing Ven, rekao je da je Tajvan već suverena zemlja bez potrebe da proglašava nezavisnost, ali Peking smatra demokratski izabranu vladu Tajvana separatistima.
Pod Sijevom vladavinom, agresija prema Tajvanu je porasla i analitičari veruju da je pretnja invazije najveća u poslednjih nekoliko decenija. Poslednjih godina Narodnooslobodilačka armija poslala je stotine ratnih aviona u tajvansku identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane, kao deo znatno pojačanih aktivnosti „sive zone“, koje su borbene, ali ne prelaze prag rata.
Tajvan radi na modernizaciji svoje vojske i kupuje veliki broj vojnih sredstava i oružja od SAD u nadi da može odvratiti Sija i KPK od poteza.
Tagovi
