Nedeljnik je dobio ekskluzivno pravo da objavi delove nove knjige jednog od najvećih srpskih pesnika akdemika Matije Bećkovića „Majka Zorka“.
Potresno svedočanstvo pesnika i akademika o sudbini njegovog oca, o borbi njegove majke, kroz koje se mogu pratiti sudbine brojnih porodica na ovim prostorima. I onih „pobednika“ i onih „poraženih“.
O građanskom ratu koji i dalje ostavlja posledice, o četnicima i partizanima, o Srbima u Crnoj Gori i pomirenju koje smo dužni jedni drugima
***
Nije bilo suvišnijih i poniženijih ljudi od onih oficira poražene vojske koji su preživeli. Po našoj zemlji i po svetu sretao sam ražalovane i degradirane očeve drugove i mislio kako ne bih voleo da je moj otac dospeo u takav položaj.
Sretao sam njegove saborce koji su mi govorili: „Ja sam ga najdalje ispratio“, „Ja sam ga poslednji video“, „Ja sam se zadnji od njega odvojio“.
Sretao sam i one koji su mi govorili: „Dobar si, ali nisi bolji od oca.“ A ja sam mislio kako bi bilo strašno da je obrnuto.
Pitao sam se šta bi od njega ostalo da je nadživeo sebe. Bili su to oficiri s činovima višim od njegovog, a radili su poslove na kojima nisam mogao zamisliti svog oca. Činilo mi se da bih teže podneo njegovo poniženje nego njegov udes. Uostalom da je bio živ, ne bi ga ni bilo. Ni njega ni mene.
Kao što Frojd – koji je gledao kako su njegovom ocu skinuli kapu i bacili u blato prokletom Čivutinu – nije mogao da se pomiri s poniženjem svog oca i počeo da ceni Hanibala, tako se i meni činilo da bih se teže pomirio s njegovim poniženjem nego što sam primao k znanju da ga nemam. Čak sam pomišljo da je bolje što sam ga tako kratko imao i gledao, jer nisam doživeo ništa što bi mi smetalo da ga slobodno zamišljam, volim i cenim. Lepše mu je u sećanju. Padalo mi je na um i da je možda živ, ali da više ne zna ko je. Majka Zorka je govorila kako bi on da je živ „prokopao bi ispod zemlje, samo da joj se javi“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS