U zapadnim zemljama, obično sklonim da na sav glas govore o svojoj privrženosti demokratiji i debati, od prošlog oktobra se umožavaju mere koje pristalicama palestinske stvari sužavaju pravo na izražavanje. Neki od zagovornika javnih sloboda ćute jer su prihvatili cenzuru stavova sa kojima se ne slažu.
Uoči velikih protesta solidarnosti usled ubijanja jednog dela redakcije Šarli Ebdoa, januara 2015, ilustrator Luz se zapitao: „Šta će za godinu dana ostati od ovog velikog i suštinski progresističkog poleta vezanog za slobodu izražavanja?“ Deset godina kasnije, odgovor je poznat: zabrane protestovanja, otkazivanje javnih skupova, skidanje umetnika i intelektualaca sa raznih programa, sankcije za komičare, ukidanje slogana izgovaranih decenijama, obustava javnih subvencija univerzitetskim strukturama koje su procenjene kao previše popustljive prema studentima solidarnim s Palestincima, to su taktovi današnjice. Na njih se pridodaje i sudsko zastrašivanje. Policija je, prošlog aprila, u okviru istrage o odobravanju nasilja, pozvala više opozicionih političara, a jedan sindikalni predstavnik osuđen je na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora iz istog razloga. A Bernar-Anri Levi, on trčkara od studija do studija da bi tamo opravdavao sravnjivanje Gaze sa zemljom i pozivao na invaziju na Rafu, a da nije na sebe navukao optužbu za opravdavanje ratnih zločina, za koju je moguće izreći kazne od pet godina zatvora do 45 hiljada evra.
Francuska nije jedina liberalna demokratija koja gazi slobodu govora, koja suštinski odvaja „slobodan svet“ od „populističkih autoritarnih režima“. Od kada je, maja 2019, u Bundestagu izglasana rezolucija kojom se pokret „Bojkot, neinvestiranje, sankcije“ (BDS) proglašava antisemitskim, a naročito nakon masakra počinjenog prethodnog 7. oktobra, nemačka vlada se založila za gušenje protesta solidarnosti sa palestinskim otporom, dok je tabloid Bild (10. maja) objavio listu „univerzitetskih delikvenata“ pod naslovom: „Ovi predavači su potpisali pismo podrške izražavanju mržnje prema Jevrejima.“ U Sjedinjenim Američkim Državama, pod izgovorom borbe protiv antisemitizma na kampusima, Predstavnički dom je u maju proširio definiciju tog pojma. Određeni oblici kritike Izraeca postaće, pravno gledano, prekršaj: suprotstavljanje cionizmu, određivanje države kao „rasističke“, pozivanje na intifadu (palestinska reč za ustanak) biće kažnjivi. Erik Adams, gradonačelnik Njujorka iz redova demokrata, požurio je da pošalje trista teško naoružanih policajaca da izmeste propalestinske pacifističke studente sa Univerziteta Kolumbija. „Ovaj pokret nastoji da radikalizuje mlade, a ja neću dopustiti da to prođe bez reakcije“, pravdao se on. Međutim, u jednom demokratskom režimu, „radikalizovati“ odrasle mlade ljude ne predstavlja prekršaj koji iziskuje reakciju opštinskih vlasti.
U normalnom stanju stvari, ima jedna reč koja liberalima dozvoljava da opravdaju svoja autoritarna skretanja: terorizam. Nakon atentata 11. septembra 2001, džihadističkih napada protiv Šarli Ebdoa u Francuskoj iz perioda 2015-2016, supermarketa Iperkaše, Bataklana, Nice, i ostalih slučajeva, zapadne vođe su razvile pravni arsenal koji dozvoljava ograničavanje osnovnih prava u ime bezbednosti, prvo vanredno, a zatim i za stalno. Potpomognuti medijima, oni su, takođe, ohrabrili narod da usvoji način na koji misli ekstremna desnica, koja objedinjuje onu zaista realnu pretnju islamističkih radikala sa onom imaginarnom, koja bi nad zapadnim društvima nadvila oblak borbi gde se regrutuju muslimanski vernici. Redefinisanje izraelsko-palestinskog kolonijalnog sukoba kao odbrane demokratije, nasuprot kojoj je terorizam Hamasa, postalo je naivno poput dečije igre, gde postoji rizik da krivični zakon omogući zabranu pokliča „Izrael ubija“, čak i kada se vojska te zemlje ispostavi krivom za zločine protiv čovečnosti.
Kada bilo kakva kritika postane izdaja
Strast za zabranjivanjem u velikoj meri prevazilazi granice Gaze. Ruska invazija na Ukrajinu, u februaru 2022, dala je podstrek saveznicima Kijeva da zabrane ruskim atletičarima učešće na Olimpijskim igrama u Parizu, da muzičare liše nastupa ukoliko javno ne osude ruskog predsednika, da u Evropi zabrane medije RT i Sputnik u ime borbe protiv lažnih vesti. Pošto ih njihove vođe smatraju lakovernom masom, narodi Evrope treba da budu zaštićeni od propagande koja protivreči onoj Zapadnoj. Sprovedena s dobrim namerama, ta cenzura novinarima deluje toliko očigledno da jedan urednički tekst u Le Mondu(7. maj 2024), protivnički nastrojen prema zabrani kanala Al Džazira u Izraelu, s pravom ocenjuje da „su takve prakse obično karakteristika autokratskih režima koji ne tolerišu nijedan glas sem svog“, ali ne ramišljajući o tome da se ta izjava isto tako primenjuje i na zabranu ruskih medija u Evropi, koju je Le Mond svojevremeno pozdravio… Nije li i ukidanje Tiktoka na Novoj Kaledoniji, 14. maja, od strane vlade, prvo u (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
