Kod brdskih plemena poreklo je posebno važno. Crnogorci, Hercegovci, Ličani i drugi Krajišnici, svi će oni umeti da vam izdeklamuju iz glave svoj rodoslov tamo do 15. stoleća.
I porodica Budisavljević, iz Pećana, nadomak Udbine u Lici, bila je takva.
I samo ime zaseoka zapravo je bilo naklon precima, nekoj, kako se pričalo, trojici braće koji su, pod pritiskom Turaka, 1459. godine krenuli na zapad. Zvali su se Juriša, Budiša i Pilip, od njih će nastati Jurišići, Pilipovići i Budisavljevići. Prve dve familije primile su katoličanstvo, kasnije će se zvati Hrvatima; kod Budisavljevića, nastanjenih iznad Krbavskog polja, nadomak Plitvičkih jezera, u predelima koje i zbog plodnosti i lepote, tako retke za ovaj deo Balkana, zovu i “Lička Vojvodina”, bilo je i jednih i drugih.
Jovanka Budisavljević rođena je u familiji – uglednoj, časnoj, ali siromašnoj – koja će dati brojne uglednike; ime je najverovatnije dobila po svojoj babi po majci, Jovanki Svilar; ali još važniji od imena bio je stav njenog oca Milana, kojeg su zvali “Zalić”.
Iako se, kako je pisao publicista Đuro Zagorac u knjizi “Jovanka”, izdatoj 1990. godine, u ličkim krajevima mnogi nisu radovali ženskoj deci, Mićo je 24. novembra 1924. obukao novo odelo i išao po selu da čašćava rakijom.
Već je odavno u jugoslovensko kolektivno nesvesno ušao podatak da je Jovanka Budisavljević Broz bila neka dalja rođaka Nikole Tesle, čoveka kojim se njen rodni kraj ponosio (pa i ona sama je naterala Tita da, već u poodmakloj starosti, 10. jula 1976, na 120. godišnjicu rođenja genija iz Smiljana, poseti njegovu obnovljenu rodnu kuću i izgovori rečenicu “Sretan i ponosan može biti narod koji rađa takve sinove kao što je bio Nikola Tesla”); ali je bila vrlo bliska i sa doktorom Julijem Budisavljevićem, profesorom Medicinskog fakulteta u Zagrebu između dva rata.
Julije Budisavljević bio je značajna ličnost za Srbe u Hrvatskoj, no mnogo značajnija, posebno otkako je sa njene priče strgnut veo tajnovitosti, jeste njegova supruga, Austrijanka Dijana Obekser, žena koja će tokom Drugog svetskog rata iz ustaških logora smrti spasti na hiljade srpske dece, otrgnuvši ih iz ruku zločinaca, nekada i doslovno.
Ni tu nije kraj ove “ober-jugoslovenske” priče o porodičnim, prijateljskim i kumovskim vezama Jovanke Budisavljević.
Mala Jovanka krštena je u crkvi u selu Debelo Brdo, s kojim su njeni Pećani tada bili u istoj parohiji. Na krštenju ju je držao kum Mićo Svilar, a crkveni obred krštenja obavio je pop Radivoje Korać (ne zna se tačno datum, pošto su crkvene knjige stradale u ratu).
Ako vam ime zvuči poznato, to je zato što vrlo jeste. “Dobri pop Rade”, kako su ga zvali, bio je direktni predak uglednog profesora Veljka Koraća s Filozofskog fakulteta u Beogradu, a njegov bratanić bio je legendarni košarkaški as Radivoj Korać…
Nije bilo uobičajeno da ženska deca tada izučavaju škole, ali Milan Budisavljević nije se na to osvrtao: možda nije bio jedan od očeva koje bismo danas nazvali “prisutnima”, jer je pečalbario da bi prehranio familiju, ali je želeo da njegova deca – Maksim, Jovanka, Petar, Zora, Nada – dobiju najbolje obrazovanje.
Možda bi devojčica koju su opisivali kao nadarenu i ljubopitljivu i sama čula za komunističke i socijalističke ideje, pa bi stupila u partiju i da nije bilo rata, ali događaji iz 1941. samo su ubrzali njeno odrastanje. Mnogi su se komunisti, rasuti širom sveta, vratili u zavičaj kada je rasparčana Kraljevina Jugoslavija i proglašena Nezavisna Država Hrvatska, a otpor ustaškom teroru najbolje se mogao pokazati tako što bi se latili oružja.
Istorija se ovde ubrzava: u proleće 1942. sve kuće u Pećanima spalili su ustaše, uz italijansku pomoć; Jovanka Budisavljević sa nepunih je 17 godina primljena u SKOJ, a kada je čula da će se formirati jedna jedinica sastavljena od devojaka, požurila je da se istakne i pokaže, te je 25. avgusta 1942. u selu Trnavcu kod Korenice primljena u Prvu partizansku žensku četu u okviru Šeste ličke divizije. Onu zbog koje je u Lici nastala pesma:
“Oj, drugovi, ko bi znao lani
Da će cure biti partizani.”
Njena prva žrtva bila je modne prirode: Jovanka se ponosila svojim pletenicama, ali “Lička revolucija” nalagala je da sve žene moraju da imaju kraću kosu. Tako je ošišana čak i “Ljelja”, kako su je zvale drugarice.
***
Svi čitaoci novog Nedeljnika koji na kioske dolazi u četvrtak 21. januara, na poklon dobijaju poslednju knjigu iz edicije „Fatalne Srpkinje“, priču o Jovanku Broz.
***
Uz novogodišnji dvobroj Nedeljnika čitaoci su na poklon dobili knjigu o Mici Lou, fatalnoj ženi dinastije Karađorđević. U prvom ovogodišnjem broju čitaoci dobili na pokom knjigu o Mileni Pavlović Barili – Tragična sudbina najtalentovanije srpske slikarke, a u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 21. januara, na poklon se dobija knjiga Marka Prelevića „Jovanka Broz: Život i tajne Titove udovice“
***
Tagovi
