Logor na Golom otoku i ostali logori za internaciju ibeovaca bili su pod direktnom upravom savezne Udbe (Udba FNRJ) i tadašnjeg prvog čovjeka aparata državne sigurnosti Aleksandra Rankovića. Savezna Udba postavljala je logorsku upravu („upravnici radilišta Mermer“), isljednike i milicijski kadar osiguranja.
Ono što logor čini logorom jeste pomno isplanirana dnevna rutina, nešto što se u Staljinovim Gulazima nazivalo režim. Svi golootočki kažnjenici imali su, više ili manje, sličan dnevni raspored, koji je bio promenjen u određenim izuzecima, najčešće čvrsto vezanim uz stepen političkog prevaspitanja, odnosno saradnju s Udbom.
Neki stihovi pesama koje su se pevale:
Gde su nekad brujale oluje i bure, gradićemo domove narodne kulture.
Idemo, rušimo stene od granita i na put se vraćamo Partije i Tita!
Ubićemo svakog skota ko je protiv KaPeJota!
Zaklinjem se, veran biću Aleksandru Rankoviću!
Drug je Tito zaslužio da mu Balkan bude mio,
Oj Staljine, stara bako, ne vara se Tito lako!
Ne vara se Tito borac, niti Đido Crnogorac!
Oj Staljine, kurvo ruska, Moskva bit će tebi uska.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
