Od Ukrajine do Jemena: Kako srpsko oružje završi na „pogrešnom mestu“?

Ukrajinska vojska u ratu u Donbasu koristila je krijumčareno oružje proizvedeno u Srbiji, objavio je bugarski portal Arms voč, čime je priča o trgovini srpskim oružjem dobila još jednu dimenziju.

Autorka teksta „Srpsko oružje prodavano Ukrajini: dokazi o prokrijumčarenim granatama korišćenim protiv Donbasa“ je bugarska istraživačka novinarka Dilijana Gajtandžijeva koja je na istom portalu pisala o umešanosti oca ministra unutrašnjih poslova Srbije u prodaju naoružanja i hapšenju uzbunjivača iz valjevske fabrike Krušik.

U tekstu se navodi da Srbija zvanično ne izvozi oružje u Ukrajinu od početka oružanog sukoba između Ukrajine i samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR), ali da se čini da je srpsko oružje proizvedeno 2016. ukrajinska vojska koristila u ratu u Donbasu.

Tekst je ilustrovan brojnim fotografijama koje je objavilo Ministarstvo odbrane Donbasa 9. novembra. Na jednoj od njih, kako se navodi, prikazana je srpska minobacačka mina M73 HE KV, kalibra 60 milimetara, koju su pronašli vojici DNR u Donbasu a koju je, kako se dodaje, ispalila ukrajisnka vojska, ali ta mina nije eksplodirala.

Navodi se i da to nije prvi dokumentovani slučaj da ukrajinska vojska koristi srpske minobacačke mine. Prema dokumentaciji na koju se poziva Arms voč, tokom 2016. godine, tri strane vlade su naručile i nabavile takve mine M73HE od srpske fabrike oružja Krušik – vlade SAD, Saudijske Arabaije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Saudijska Arabija, prema javno dostupnim podacima, zvanično ne izvozi oružje u Ukrajinu, a američka vlada je zvanično odobrila izvoz smrtonosnog oružja u Ukrajinu, ali godinu dana kasnije, u decembru 2017. godine. UAE, međutim, prema ukrajinskim podacima, izvoze oružje u tu zemlju, navodi se u tekstu.

Predsednik Srbije Aleksndar Vučić je sinoć na konferenciji za novinare rekao da je ustanovljeno da je to srpsko oružje prodavano preko dve američke kompanije, “jedne poluameričke i još jedne čudne kompanije”.

„Da vidite kako se sudbina poigra kada lažete… Taj lot mina sa fotografija bugarskog portala deo je serije od 15.000 mina, a prodate su preduzeću ‘Tehnoremont’ u vlasništu Petra Crnogorca, inače vlasnika firme ‘CPR Impeks’ u kojoj je radila mama Aleksandra Obradovića iz Valjeva do juče. Ta firma je to kupila i prodala kompaniji ‘Natan’, poljskoj, ne ukrajinskoj, i to preko Kipra“, naveo je Vučić.

Vučić je istakao da je bilo interesantno da za posao nije dobijena podrška poljskih državnih organa, što je obaveza.

„Nigde ni Ukrajina, niti bilo ko, nije pomenut. Srbija, inače, kao krajnji korisnik ne bi to dozvolila zbog naših dobrih odosa i sa Rusijom, ali i sa Ukrajinom“, rekao je Vučić.

Afera sa izvozom srpskog oružja dobila je međunarodni odjek upravo kada je bugarska novinarka Diljana Gajtandžijeva na svom portalu objavila serijal od tri teksta u kojem je navela da srpsko oružje završava u rukama terorista Islamske države u Jemenu, a o svemu tome Nedeljnik opširno piše u aktuelnom broju.

Nedeljnik u novom broju otkriva: Zašto je afera “Krušik” krenula iz Moskve? Šta je sakrio Nebojša Stefanović? Da li iza svega stoji sukob triju najvećih svetskih sila? Ko je pretio srpskom uzbunjivaču? Šta znači poruka iz BIA “Pokvario si nam sklanjanje Tešića iz posla”? Ko stoji iza misterioznog “Krupnika”? Kako je “Junajted BG” dobio dozvolu iako nema ni propisan broj zaposlenih? Ko je ko u ratu srpskih trgovaca oružjem? Da li je “puklo” između Vučića i Stefanovića? Ko je Slobodan Tešić, jedan od najpoznatijih trgovaca oružjem u Evropi?

Ceo tekst o aferi koja potresa Srbiju čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. novembra.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici