Poslednjeg dana samita G7, vrućina i sunce su nestali, a tamni oblaci nadvili su se nad impozantnim planinskim pejzažom oko dvorca Elmau. Bila je to adekvatna kulisa za reči nemačkog kancelara. „Pred nama je period neizvesnosti“, rekao je Olaf Šolc, misleći na rat u Ukrajini i njegove posledice. „Nismo u situaciji da možemo da predvidimo kraj.“
To je „dugačak put“ na koji moramo da budemo spremni, a koji će imati posledice za sve i svakoga, poručio je Šolc. I to je jedan od rezultata samita G7 pod nemačkim predsedavanjem.
Znak jedinstva
Kancelar je govorio o „intenzivnim i veoma konstruktivnim“ danima i još jednom istakao da je to bio „važan samit u posebno vreme“. Govorio je o šefovima država i vlada sedam velikih industrijskih nacija kao o „bliskim prijateljima i saveznicima“ koji su sa samita poslali signal jedinstva.
Ali, uzalud se traže neki veliki politički napredak i značajna poboljšanja u završnom saopštenju samita. Sve samo sitnice i neki međukoraci.
Za borbu protiv gladi samo 4,5 milijardi dolara
To se pre svega odnosi na zaštitu klime koja se pojavljuje samo na dnu saopštenja na drugoj stranici spiska „ključnih izazova našeg vremena“. Pre toga se govori o osudi Rusije, podršci Ukrajini, sankcijama Rusiji, svetskoj privredi, snabdevanju energijom i globalnoj bezbednosti u snabdevanju hranom.
Količina žitarica iz Rusije i Ukrajine na svetskom tržištu zbog rata je znatno smanjena. Više od 800 miliona ljudi širom sveta akutno je ugroženo glađu. Sedam velikih industrijskih zemalja najavilo je prikupljanje 4,5 milijardi dolara kako bi obezbedile snabdevanje hranom – mada hronično nedovoljno finansirani Svetski program za hranu (FAO) procenjuje svoje trenutne dodatne potrebe na oko 28 milijardi američkih dolara.
Zaključci su „magla“
Humanitarna organizacija „Oksfam“ ocenjuje da je finansijska pomoć koju su obećali lideri G7 suviše mala za okončanje globalne krize hrane. „Zaključci samita u Elmauu su proizvodnja magle kako bi se skrenula pažnja sa istorijskog neuspeha G7.“ Na svaki dolar pomoći dolaze dva dolara koje siromašne zemlje moraju da plate poveriocima. „G7 bi trebalo da se složi da se taj dug poništi, ali tako nešto se nije dogodilo“, kritikuju iz „Oksfama“.
Malo se toga dogodilo i po pitanju zaštite klime. Nemačka je želela da borbu protiv globalnog otopljavanja stavi u fokus samita u Elmauu. Jedan od ciljeva bio je da se osnuje „klimatski klub“ za one koji žele u njemu da učestvuju. To je ideja koju je Olaf Šolc razvio još dok je bio ministar finansija Nemačke. Emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte trebalo bi da se smanje na osnovu zajedničkih standarda, tako da se industriji više ne isplati da seli proizvodnju tamo gde su propisi blaži. Pritom bi bila važna bliska saradnja industrijskih zemalja sa zemljama u razvoju.
No, G7 je odložio osnivanje „klimatskog kluba“ do kraja 2022. godine, a ministri bi trebalo da razrade detalje. Smatra se da je uspeh već i to što su SAD uopšte odobrile taj plan.
Nemačka ne ispunjava ciljeve
Za prestanak korišćenja uglja još uvek nije određen konačni datum, što je „otrežnjujuće“, kaže Friderike Majster iz organizacije „Globalni građani“. Doduše, utešno je to što lideri G7 nisu poništili dogovor iz Glazgova da se ukine finansiranje fosilnih goriva u inostranstvu. Međutim, s obzirom na energetsku krizu, Majster strahuje da bi G7 mogli da se odluče za „kratkovida ulaganja u gas, umesto obnovljivih izvora energije“.
Lideri zemalja G7 jesu doduše izjavili da će „postupno okončati zavisnost od ruskih energenata bez ugrožavanja naših klimatskih i ekoloških ciljeva“, ali Afrika, na primer, još uvek ima dosta neiskorišćenih nalazišta gasa. Senegal bi već sada mogao da isporučuje veće količine ukapljenog gasa LNG, a već su u toku razgovori o otvaranju novog polja prirodnog gasa na zapadnoafričkoj obali.
U potrazi za saveznicima
Senegal, koji trenutno predsedava Afričkoj uniji, bio je jedna od pet partnerskih zemalja pozvanih na samit. Grupa G7 provela je pola dana predstavljajući svoj pogled na svet šefovima država i vlada Argentine, Indije, Indonezije, Senegala i Južne Afrike. Nijedna od tih zemalja ne podržava sankcije protiv Rusije i u G7 su se nadali da bi tu nešto mogli da promene – ali ta nada se nije ostvarila.
Na kraju je prilično uvijeno rečeno da šalju „zajednički signal za jačanje otpornih demokratija“ i „ponovo potvrđuju važnost bliske saradnje između globalnih demokratija i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“. Verovatno ništa više nije bilo moguće.
Nemački kancelar je sa samita G7 odleteo direktno na samit NATO u Madridu. I tamo će rat u Ukrajini biti tema broj jedan. Oblaci su se zadržali nad dvorcem Elmau, postajali su sve tamniji i konačno se sručila jaka kiša. Vreme nije moglo da bude simboličnije.
Tagovi
