Jair Lapid je jedna od najvećih zvezda svetske politike. On je lider najveće stranke u izraelskoj vladi i čovek koji je doveo do odlaska Benjamina Netanjahua posle 12 godina sa vlasti. Lapid je glavni je arhitekta rotirajuće vlade u kojoj je postao ministar spoljnih poslova, a koji će preuzeti premijersko mesto na polovini mandata, 2023. godine.
Atlantik magazin kaže da je „njegov posao da služi kao odrasla osoba u prostoriji“. Najpoznatiji izraelski list Džeruzalem post proglasio ga je „najuticajnijim Jevrejinom u svetu“, a najpoznatiji globalni Tajm uvrstio na svoju listu „100 najuticajnijih ljudi u svetu“.
Jair Lapid rođen je 1963. u Tel Avivu. Otac mu je bio Jozef Tomi Lapid, poznati izraelski novinar i političar, a majka jedna od najpoznatijih izraelskih književnica Šulamit. Oženjen je novinarkom Lihi. Bio je jedan od najpoznatijih izraelskih novinara i kolumnista kada je 2012. odlučio da uđe u politiku i već sledeće godine osvojio iznenađujućih 19 poslanika u Knesetu, sa novom strankom „Ješ Atid“.
Netanjahu je morao da ga postavi za ministra finansija, da bi ga smenio posle godinu dana, što će se pokazati kao jedna od njegovih najvećih grešaka u politici.
Na poslednjim izborima postao je ubedljivo druga po snazi stranka u Izraelu, iza tradicionalnog Likuda, da bi sa manjinskim partnerom Naftalijem Benetom formirao rotirajuću vladu, koja nije novost u Izraelu, gde su osamdesetih taj model promovisali Jicak Šamir i Šimon Peres.
Među stotinama zahteva za intervju najvažnijeg političara u Izraelu Jair Lapid se odlučio za samo četiri. Među njima je i Nedeljnik…
Jedan od najvećih mislilaca današnjice, izraelski autor Juval Noa Harari, na samom početku pandemije govorio je za Nedeljnik. Rekao nam je da poverenje u nauku erodira posebno zbog populističkih lidera koji napadaju eksperte. Koliko vam je teško, kao šefu diplomatije, da komunicirate i da pronađete zajedničko tlo sa populističkim liderima i režimima? Može li se populizam pobediti i da li je Hararijev savet – jačanje institucija – pravi?
Globalna bitka između levice i desnice je okončana. Niko nije pobedio, sem realnosti. Političari nastavljaju sebe da definišu kao „desne“ ili „leve“ iz navike, ne primećujući da su ti koncepti izgubili svoj smisao i sadržaj. Ova politička podela, koja je prihvaćena u demokratijama još od Francuske revolucije, jednostavno je odumrla, ostavivši za sobom kutije pune plakata i nalepnica i nekolicinu bogatih savetnika.
Konflikt se promenio. Umesto između levice i desnice, globalna borba danas odvija se između centra i ekstremista. Ponekad je teško golom oku da to uvidi, jer tu postoji još jedna predrasuda: nastavili smo da ekstremiste vidimo kao male i glasne grupe, a da je centar ono što je Ričard Nikson nazvao „tihom većinom“. A to odavno nije tako. U mnogim zemljama, ekstremisti su ili u vlasti ili su glavna opoziciona partija. Na sreću, u mnogim državama širom sveta centar jača…
ODGOVOR NA OVO I OSTALA PITANJA ČITAJTE U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU SA JAIROM LAPIDOM U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA (NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA) KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. DECEMBRA. NAREDNI BROJ IZLAZI 13. JANUARA
Tagovi
