Povratak kapitena u crno-belu Arenu: Da li bi Kevin Panter „ponovo“ mogao da bude kriv za Partizanovu propast?

Kada se prošle sezone KK Partizan udavio u okeanu sopstvenih ambicija, na nekoga se morala svaliti krivica. Zbog toga što je ostao uskraćen doigravanja u Evroligi, zbog toga što ga je ekipa Janisa Sferopulosa pometlala u finalu jadranskog prvenstva, uzela mu i Žućkovu levicu i trofej KLS-a, pa još i protiv njega vezala sedam (ako računamo drugu utakmicu finalne serije KLS-a onda je zapravo osam) pobeda.

Pljuvali su tada dežurni stručnjaci, uglavnom preko društvenih mreža i krijući se iza profila kao što su „ime.prezime34623t548“, sve odreda. I Željka Obradovića da je prevaziđen, pročitan, pa čak i, pazite sad ovo, senilan, i Frenka Kaminskog da je, blago rečeno, nezainteresovan (što nije bilo daleko od istine, ali svakako da američki centar zbog toga nije zaslužio salve i salve uvreda), i Bruna Kabokla, i Pi Džej Doužera… pa i onog o kom će u ovom tekstu biti ponajviše reči – Kevina Pantera.

Bivši kapiten Partizana imao je tešku prošlu sezonu; povredu zbog koje je dobar deo početka takmičarske godine proveo van terena, nekolicinu saigrača koji do samog kraja nisu uspeli da se uklope i prilagode Željkovoj filozofiji igre, pa samim i tim i drugačiju ulogu od one koja mu prirodno i najbolje leži.

Umesto da radi ono što najbolje radi, odnosno cepa mrežice, Kevin Panter je prošle sezone na nebrojeno mnogo utakmica nastupao u ulozi primarnog plejmejkera. Prenosio je loptu, organizovao napade, pozivao akcije, vrteo pick&roll, pa potom na drugoj strani terena igrao veoma agresivnu odbranu. Takva uloga (koja je, vredi napomenuti, posledica toga što Pi Džej Doužer nije mogao da odgovori na ono što se od njega očekivalo, i toga što je Obradović Aleksu Avramovića prečesto morao da vadi na „hlađenje“) nije mu dozvolila da bude ono što on u svojoj biti jeste – egzekutor, iliti pure shooter. 

Uloga plejmejkera crpela mu je energiju, pa je Panter, za razliku od, recimo, pretprošle, u prošloj sezoni često mašio one svoje (čim Panter ostane u igri 1 na 1, pa počne s prednjim promenama, zna se šta sledi) karakteristične šuteve. Preuzimao je odgovornost i šutirao, ponašao se onako kako jedan kapiten njegovih igračkih kvaliteta i treba da se ponaša, ali su mu tastatura-ratnici, verovatno nesvesni niza okolnosti koje mu nisu dozvoljavale da bude ono što jeste, zamerali to što promašuje u odsudnim trenucima, isto kao što bi mu zamerali i da je od iste  te odgovornosti bežao.

Ovaj tekst nije pokušaj „odbrane“ ili veličanja Kevina Pantera, već samo potvrda činjenice da je on, svidelo se to nekima ili ne, zasigurno jedan od najznačajnijih stranaca u novijoj istoriji Partizana. Okej, Panter jeste pravio greške, jeste u onoj čuvenoj plej-of seriji protiv Reala dopustio Serhiu Ljulju da ga izvede iz takta i time pokrenuo karambol koji je, uvreženo je mišljenje, koštao crno-bele odlaska na fajnal for, i jeste možda u mnogo neizvesnih završnica isforsirao i zasrljao, ali je čak i s tim greškama jedan od najznačajnijih košarkaša Partizana u 21. veku.

Kevin Panter bio je prvo Obradovićevo pojačanje po povratku u Partizan, bio je tek drugi strani kapiten u istoriji kluba, bio je lider na terenu i van njega i, o tome je i sam Željko Obradović pričao bezbroj puta, primer svim ostalim igračima, i u smislu treniranja, pristupanju utakmicama, profesionalizma. Trojkom protiv Monaka praktično je Partizanu otvorio put ka doigravanju, a potom i srušio Real u prvoj utakmici onom trojkom preko Geršona Jabuselea, da bi na kraju sezone crno-belima nestvarnom partijom u majstorici (32 poena) doneo 10 godina čekanu titulu jadranskog prvaka.

Đoan Penaroja Pantera je doveo u Barselonu kako bi bio ono što u Partizanu tokom dobrog dela svog crno-belog mandata nije bio, da bude glavni šuter i košgeter. Pored Laprovitole, Satoranskog, Brizuele, Panter u Barseloni ne mora da se „bakće“ prenošenjem lopte i ostalim plejmejkerskim poslovima. Zbog toga, valjda, trenutno i jeste jedan od najefikasnijih igrača Barselone.

Panter će večeras, gotovo pet meseci kasnije, ponovo zaigrati pred crno-belom Arenom. Ali ovoga puta kao igrač Barselone. I, kako je i sam priznao u razgovoru za Mozzart Sport, neće mu biti lako.

„Uvek se spremam za svaku utakmicu isto. Bez obzira ko je protivnik, ali… Biće emotivno… Sigrno će biti emocija sa moje strane. Ne znam šta da očekujem. Ne znam da li će me emocije savladati pre, tokom ili posle utakmice, ali sam spreman. Prosto… Tri godine sam bio u Partizanu, ostvario konekcije za čitav život od trenera preko saigrača, uradili smo nešto specijalno uz sve uspone i padove. Bilo je svega, bilo je ludo i pre svega nezaboravno.“

Partizan se trenutno nalazi u velikoj rezultatskoj krizi, izgubio je četiri vezane utakmice u Evroligi i trenutno zauzima 15. mesto, i jasno je da mu je pobeda protiv Barselone večeras preko potrebna. Naročito zbog toga što već za dva dana u Beograd dolaze Armani i Zek Ledej, i što bi večerašnja pobeda mogla da raspali plamen koji bi onda mogao da proguta i italijansku ekipu.

Neće to biti lak zadatak. Barselona, i uprkos povredi Laprovitole, važi za jednu od najboljih ekipa dosadašnjeg toka sezone (nalaze se na deobi drugog mesta sa Žalgirisom), a Partizan nije uspeo da je dobije nijednom otkako se vratio u Evroligu.

Navijačima Partizana preostaje da se nadaju da Panter neće odigrati onako kako je pre nekoliko nedelja odigrao protiv svog drugo bivšeg kluba (26 poena u pobedi nad Crvenom zvezdom, i nekoliko clutch trojki), jer igra Barselone u mnogome zavisi upravo od njegovog raspoloženja. Naravno, daleko od toga da Barsa nema igrače koji mogu da nadomeste Panterov potencijalno slabiji poenterski učinak, ali je veoma bitno zaustaviti baš njega.

Jer, ako se Panter večeras raspuca (i uprkos neskrivenoj ljubavi koju ima ka Partizanu, Panter je surovi profesionalac, i nema šanse da će u ovu utakmicu ući s „pola gasa“), a Partizan, oprhvan porazom od Barse, iz duplog kola izađe kao dvostruki gubitnik – biće to ogroman problem za ekipu Željka Obradovića.

Partizan bi u tom slučaju ponovo mogao da se nađe na sred okeana sopstvenih ambicija, beznadežan i prepušten divljim talasima, s vodom koja samo što nije stigla do usta. Samo što bi ovoga puta Kevin Panter za to stvarno bio glavni krivac.