Olaf Šolc o vladanju u ovim vremenima

U Berlinu zvanično počinje letnja pauza u političkom životu. Kancelar je održao poslednju konferenciju za novinare. Ali, iza kulisa i dalje vlada nemir. Vladajuća koalicija je podeljena i to se biračima ne dopada.

U septembru pre dve godine je izabran Bundestag – i za nemačku vladu je završeno prvo poluvreme. Trenutni bilans koalicije SPD, Zelenih i FPD nije baš laskav. Troje od četvoro Nemaca su delimično ili potpuno nezadovoljni radom vlade.

Još od jeseni 2022. koalicija na novim izborima ne bi više imala većinu. SPD, koja postavlja kancelara, u anketama je na trećem mestu iza CDU/CSU i desničarske AfD. Podrška Zelenima je poslednji put bila ovako mala pre pet godina, a najmanji koalicioni partner FDP, izgubila je trećinu u odnosu na dan izbora za Bundestag.

Kako Šolc vidi budućnost

To kao da nije mnogo impresioniralo kancelara. „AfD neće imati mnogo bolji rezultat nego na poslednjim izborima i ova vlada će dobiti nov mandat“, rekao je on lakonski u intervjuu za ARD o izborima za Bundestag koji će biti održani 2025.

Desničare je okarakterisao kao „partiju lošeg raspoloženja“ čiji rast popularnosti počiva na krizama. „Klimatska kriza se zaoštrava; rat se vratio u Evropu; globalna ravnoteža se menja“, rekao je on u martu u bundestagu. „Te izazove vlada prihvata i velike promene će se završiti dobro po nas a loše po AfD jer će ostati bez osnova za poslovanje“.

Šolc je obdaren nepokolebljivim samopouzdanjem. Samo ići dalje i nikada ne sumnjati u sebe – to je moto koji krasi politiku ovog 65-godišnjaka već više od tri decenije. Često se ponaša kao da sve najbolje zna – a posebno kada mu se postavljaju pitanja. Deluje kao da je ubeđen da je njegova politika logična i samim tim i ispravna. Ako je neko ne razume ili ima primedbe, ume i da progovori s visoka. „Gospođo predsedavajuća, kada bih se stvarno potrudio da opovrgnem čitavu nabrojanu listu netačnih tvrdnji, ne bih to postigao za ovo kratko vreme“, odgovorio je pred odlazak na letnju pauzu na jedno od poslaničkih pitanja.

U SPD to zovu suverenim ponašanjem, dok za druge to graniči sa uobraženošću i arogancijom. Šolc savršeno ume da se postavi tako da se pitanja naprosto odbijaju od njega, a često odgovara komplikovano, nekonkretno i razvodnjeno. Njegov ton je stalno miran i monoton, a jezik mu često zvuči nekako robotizovano. Zbog toga su ga ranije zvali „Šolcomat“.

Ume on i drukčije, kao što kažu poslanici SPD – kada argumentuje pred njima, interno, onda to radi nešto strastvenije. Ali, nažalost, samo interno – kažu neki u njegovoj stranci.

Tenkovi umesto vetrenjača

Šolc ni u koaliciji ne dozvoljava da ga nešto izbaci iz takta. Koalicija je u početku obećavala „uspeh i napredak“, najavivši da će brzo i efikasno da pristupi glavnim projektima na planu zaštite klime, digitalizacije i ekonomske transformacije.

Prepad Rusije na Ukrajinu koji je doneo „novo računanje vremena“, promenio je prioritete. Umesto da gradi 400.000 stanova godišnje i pet vetrenjača na dan, vlada je izdvojila 100 milijardi evra za Bundesver i dalje milijarde potrošila da bi našla alternative za ruski gas i finansijski rasteretila građane.

„Šolcovanje“

Nemačka je 2022. godine samo iz Ukrajine prihvatila više od milion izbeglica. Ta zemlja u tesnoj koordinaciji sa SAD i EU dobija podršku u vidu oružja. Kancelar je u početku oklevao, što su mu mnogi zamerili. Britanski istoričar Timoti Garton Eš je to postupanje nazvao „šolcovanjem“, što bi značilo: pokazivanje dobrih namera a potom izmišljanje svih mogućih razloga za odugovlačenje i njihovo nesprovođenje.

Retko je jedna nemačka vlada bila suočena sa toliko mnogo toliko velikih problema kao sada. Ova koalicija je prvu godinu na vlasti provela u zapanjujućoj slozi. Ali, onda su stranačkopolitički rivaliteti počeli da je nagrizaju. Previše je stvari oko kojih im se mišljenja razilaze. SPD i Zeleni su po svojim osnovama levičarske stranke – one zastupaju državu koja mnogo reguliše i podržava socijalno slabe građane. Privrednoliberalna FDP hoće što manje mešanja države i propagira odgovornost pojedinca.

Što je veći pritisak zbog poraza na pokrajinskim izborima i što su rezultati anketa slabiji, tim će pojedinačne partije morati da se bolje profilišu i učine vidljivim. Zeleni, kada je reč o zaštiti klime i životne sredine, neće da prave kompromise, a FDP je uvek najviše vodila računa o potrebama privrede i tržišta. To vodi u spor, a on blokira rad koalicije.

Kancelar, a ne kauboj

Bilo da se radi o planiranoj reformi sistema grejanja koja znači zabranu grejanja na naftu i gas, ili o budžetskim uštedama, ili o finansijskoj pomoći porodicama s decom – koalicija se spori. FDP insistira na svom zahtevu da od 2024. Ne sme biti novih dugova. A to bi trebalo postići velikim budžetskim rezovima – uvođenje poreza bogatašima za Liberale ne dolazi u obzir.

Kancelar u takvim zađevicama obično ostaje nevidljiv – i zato ga kritikuju sa svih strana.

No Šolc ostaje Šolc. On nije Džon Vejn, rekao je jednom u intervjuu za ARD. Džon Vejn možda jeste „standardni model za koji poneko smatra da je super“ kada se radi o političkom vođstvu. Ali, stvari ne funkcionišu na taj način, rekao je kancelar.

„Ovo je porodica sa tri stranke i više od 80 miliona građana, u kojoj svako ima mišljenje o svim temama koje se tiču naše budućnosti“, dodao je i rekao da autoritarni papa ne bi bio rešenje za modernu porodicu.