Godinu dana uoči Olimpijskih igara, Pariz je u završnoj fazi istorijskog čišćenja reke Sene gde će uskoro ponovo biti plivača i ronilaca, kako prenosi BBC News na srpskom.
U Seni je čitav vek bilo zabranjeno kupanje zbog prljave i zagađene vode.
Upravo bi ukidanje te zabrane trebalo da bude jedno od glavnih nasleđa Igara zahvaljujući projektu čišćenja od 1,4 milijarde evra.
Tokom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu predviđeno je da u Seni budu održana takmičenja u triatlonu, maratonskom plivanju i paratriatlonu, a od 2025. godine na tri mesta će biti omogućeno kupanje za stanovnike glavnog grada Francuske i njegove posetioce.
„Kada ljudi vide sportiste kako plivaju u Seni bez bojazni po zdravlje, i oni će biti spremni da uskoče u reku“, predviđa Pjer Rabadan, zamenik gradonačelnika Pariza zadužen za Olimpijske igre.
„To je naš doprinos za budućnost“, dodaje.
Kao i mnogi drugi gradovi na zapadu Evrope, i Pariz se suočio sa drastičnim padom kvaliteta reke zbog industrijskog otpada, ali i porasta broja stanovništva.
Velike posledice pretrpeo je i vodeni svet u reci do te mere da su 1960-ih u njoj zabeležene samo tri vrste riba.
Vlasti su 1923. zabranile plivanje u reci, iako je godišnje božićno takmičenje opstalo do Drugog svetskog rata.
Jedan od glavnih problema bila je „jednosistemska“ odvodna infrastruktura iz 19. veka, koja objedinjuje iskorišćenu vodu iz kuhinja i kupatila sa kanalizacijom iz toaleta.
U normalnim vremenima, ova otpadna voda teče kroz kompleks tunela ispod ulice do centara za prečišćavanje na periferiji grada.
Međutim, kada pada jaka kiša, sistem je zatrpan i višak otpadnih voda završava u Seni.
Poboljšanja u poslednjih 20 godina već su dovela do naglog smanjenja fekalnih bakterija u reci.
„Ali imali smo muku da potpuno iskorenimo ovih poslednjih nekoliko procentnih poena kako bi se osiguralo da reka zvanično može da se klasifikuje kao čista“, kaže Samjuel Kolin-Kanivez, glavni inženjer u gradskoj administraciji.
Rešenje je bilo da se izgradi ogroman podzemni rezervoar u koji će se slivati otpadna voda u vreme jakih kiša.
Gradilište se može videti pored stanice Austerlic – i ispred bolnice Pitie-Salpetrijer gde je princeza Dajana preminula posle saobraćajne nesreće 1997.
Sa površine izgleda kao da su u toku redovni građevinski radovi.
Ali ispod je ogroman cilindrični prostor dubine 34 metara i širine 50 metara – dovoljno da zadrži vodu iz 20 olimpijskih bazena.
Mašine kopaju i stružu u dubinama, a bager sa dugačkom teleskopskom rukom seže sa površine da ukloni zemlju.
„Do sada je Sena bila sigurnosni ventil za kanalizacioni sistem.
„Da nismo povremeno dopuštali otpadnu vodu u reku, ona bi se vraćala u domove ljudi“, kaže Kolin-Kanivez.
„Sada će tunel dovesti preliv do rezervoara, gde može da se čuva dan-dva – vreme potrebno da sistem ponovo slegne. Zatim će se normalno odvoditi u centre za prečišćavanje.“
Semjuel Kolin-Kanivez ne isključuje da će, i pored ovog rezervoara, ponekad deo otpadnih voda završiti u reci.
Ali to će biti retko, a grad će u tim slučajevima proglasiti Senu privremeno „neodgovarajućom za kupanje“.
Mega bazen će biti u funkciji do Igara sledeće godine.
U Seni ne samo da će biti održavana olimpijska takmičenja, već će biti i mesto ceremonije otvaranja Igara, sa flotilom od 160 čamaca koji će šest kilometara prevoziti 10.000 sportista.
Jedan događaj koji neće biti organizovan u reci – u stvari uopšte ne – jeste pecanje.
Pa ipak, na prvim Olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine zaista je bilo održano takmičenje u pecanju, kao i niz drugih čudnih sportova kao što su pucanje iz topova i letenje balonom.
„Daleke 1900. merili su ribu koju su ulovili na takmičenju i nijedna nije bila veća od veličine vaše ruke“, kaže Bil Fransoa iz Pariske ribolovačke federacije.
„Danas imamo između 30 i 35 vrsta riba u centru grada, a naiđemo i na soma od dva metra. Reka je zaista oživela.“
Prema njegovim rečima, za povratak života u Seni zaslužni su i ribolovci koji su doprineli poribljavanju.
U reku su vraćeni i mekušci, vodeni insekti, sunđeri i rakovi.
Bil Fransoa svakodnevno ulazi u Senu i uveren je da je ona već dovoljno čista da se u njoj može plivati.
Ali ipak ima jedno upozorenje: pacovi.
„Mi ribolovci znamo kakve su opasnosti od leptospiroze (bolesti koja se prenosi urinom pacova).
„Neki od nas se godišnje vakcinišemo. A pacova ne manjka u Parizu“, dodaje.
Istina je da su pacovi višegodišnji problem u francuskoj prestonici i malo je verovatno da će pogled na glodare podstaći kupače da uđu u Senu.
Međutim, Pol Kenuš, šef za kvalitet vode u gradskoj skupštini Pariza, kaže da studije pokazuju da količina bakterija leptospiroze nije iznad proseka.
„Nismo imali nijedan slučaj leptospiroze u kanalu u La Vijet gde je kupanje već dozvoljeno, a to je isto urbana sredina.
„Nismo preterano zabrinuti, ali ćemo svakako pratiti i preduzeti mere da uklonimo pacove“.
Parižani već 20 leta uživaju u pogodnostima poznatim kao Pari-plaž, u kojima se delovi rečnih pristaništa pretvaraju u peščane plaže sa suncobranima, kafićima i mestima za sportove.
Samo je na Kanalu de Lurk (Canal de l’Ourcq) kupanje bilo dozvoljeno 2017. godine.
Sada je gradonačelnica An Idalgo otkrila koja će tri mesta na Seni biti otvorena za javno kupanje od leta 2025.
Ta mesta su u centru Pariza u blizini ostrva Sen Luj, i na istočnom i zapadnom kraju grada.
U Senu se ne vraćaju samo ribe, već i ljudi.
Tagovi
