Međunarodna grupa naučnika pozvala je vlade da promene strategije za koronavirus i omoguće mladim i zdravim ljudima povratak u normalan život, i zaštite najugroženije. Predlog, koji su sačinila tri istraživača, ali koji su potpisali još mnogi, zalaže se za puštanje virusa da se širi u niskorizičnim grupama u nadi da će se postići „kolektivni imunitet“, gde je dovoljno populacije otporno na virus da uguši pandemiju, piše Gardijan.
Opisan kao „Velika Barington deklaracija“, nakon grada Masačusetsa, gde je sastavljen, plan označava poslednju rundu u žestoko osporavanoj debati između naučnika koji podržavaju radikalno različite pristupe krizi. Jedan kritičar rekao je da je „groteskan“plan predstavljao odstrel bolesnih i invalida. Autori deklaracije – Sunetra Gupta sa Univerziteta Oksford, Džej Batašaria sa Univerziteta Stenford i Martin Kuldorf sa Univerziteta Harvard – tvrde da zaključavanja i ograničenja imaju „razarajuće efekte“ na javno zdravlje jer narušavanjem rutinsku negu i štete mentalnom zdravlju, a najveći teret snose siromašni.
Iako mnoge vlade pokušavaju da suzbiju virus dok se ne pronađu novi tretmani i vakcine, trio piše, da stariji ljudi i drugi u riziku treba da se zaštite, a onima koji su najmanje ugroženi „treba odmah dozvoliti da nastave život kao i inače“.
Dejvid Livermur, profesor medicinske mikrobiologije na Univerzitetu u Istočnoj Angliji i potpisnik deklaracije, rekao je da bi stariji ljudi u domovima za negu mogli biti zaštićeni ako bi negovatelji imali platu da žive mesec dana ili u domovima ili u susednom smeštaju.
Autori su priznali da je teže zaštititi veliki broj starijih ljudi u zajednici, ali sugerišu da bi se pojedinci mogli zaštititi.
„Ako imate 75 godina, trebalo bi da što manje izlazite“, rekao je.
Prošlog meseca, dve naučne grupe u Velikoj Britaniji dale su oprečne savete. U jednom otvorenom pismu, prof. Gupta i njen kolega tvrde da je suzbijanje virusa „neizvodljivo“, dok je drugo, na čelu sa prof. Triš Grinnalg, takođe sa Oksforda, reklo da nije praktično odseći celu grupu ranjivih ljudi iz društva.
Vilijam Henidž, profesor epidemiologije na Harvardu, rekao je da se čini da deklaracija napada ideju masovnih i stalnih blokada, predlog koji niko nije sugerisao.
Rad Henidža i drugih sugeriše da Covid postaje smrtonosniji od gripa za ljude srednjih 30-ih godina i da se eksponencijalno širi, što znači da bi stanovništvo trebalo zaštititi.
„Navođenje da virus možete držati pod kontrolom testiranjem u trenutku kada Bela kuća očigledno ima žarište, trebalo bi da ilustruje koliko je to verovatno“, rekao je.