Pre tačno deset godina, Međuvladinom konferencijom u Briselu (21. 1. ’14) formalno su otvoreni pregovori o pristupanju Srbije EU. Od tada su otvorena 22 poglavlja od 35, a zatvorena (privremeno) samo dva. I pošto je predsednik upitao u kojoj smo to oblasti lošiji nego pre 10 godina, evo da kandidujem ovu temu. I to ne formalno, pošto u 10 godina mora da se napreduje (nije Tito uveo televizore), već suštinski u poređenju sa sličnim zemljama/kandidatima. I da tu zaboravimo Češku, koja je nas zaboravila od 1991, i uzmemo zemlju mnogo manju od nas, naslonjenu na nas u mnogim oblastima, Crnu Goru. Kako ćemo ovaj trenutak da ocenjujemo 2054?
U deset godina Vučićeve vlasti, a to suštinski jeste od 2014, kada je preuzeo sve poluge moći, poverenje u EU na istorijskom je minimumu, dok je u Briselu nastalo „Serbian fatigue“, posle „enlargement fatigue“. Da li smo mi onda danas bliži ili dalji od EU, ne računajući Tanjin kabinet? Naš predsednik kao da više nije ni fasciniran Evropskom unijom, već se kao u predratnoj monarhiji stvari svode na lične odnose. S Makedonijom imate poluratno stanje, pa brata Zaeva. Ili, Nemačka i Crna Gora, samo u kontrasmeru, frau majka i divljenje opasnom bratu, koji je kasnije propâ.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
