Svet je i dalje nesiguran u vezi sa odgovorom šta nas očekuje u bliskoj budućnosti. Naravno da je i sadašnjost nepoznanica. Kako je mladima koji su krenuli u prvi razred osnovne škole, gimnazije, fakulteta izgledala ova godina kada su društvo prvi put otkrili na onlajn predavanjima? Kriza koja u Srbiji neprekidno traje 30 godina u kovidu je samo dobila bonus u globalnoj pandemiji.
Aleksandar Baucal, upravnik Odeljenja za psihologiju i redovni profesor na Odeljenju za psihologiju, u razgovoru za Nedeljnik pričao je o povratku u normalu, o strahovima, o tome kakvo može da bude stanje nacije posle ravno trideset godina krize, o suočavanju sa prošlošću i pogledu u budućnost, polarizaciji u društvu, nostalgiji, promenama u školovanju, poslovanju i čuvenoj balkanskoj „dijagnozi“ – „ko ovde ne poludi, taj nije normalan“…
„Nema potrebe da poredimo nesrećnu sudbinu različitih generacija. Da parafraziram Tolstoja, sve generacije su nesrećne na svoj način. Oni koji su bili deca devedesetih nisu imali normalno i bezbrižno detinjstvo, mladi nisu imali normalne uslove da budu mladi, oni koji su taman formirali porodicu nisu imali priliku da svojoj deci obezbede sve ono što su njima obezbedili roditelji, oni koji su počeli da rade nisu mogli da steknu iskustvo koje je neophodno da bi postali dobri u svom poslu, oni koji su bili u zrelim profesionalnim godinama bili su onemogućeni da koriste svoje znanje, oni koji su bili pri kraju karijere su, takođe, bili uskraćeni za sve ono što ide sa njihovim iskustvom, a oni koji su se tek penzionisali nisu imali mirnu starost. Oni koji su otišli iz Srbije da pobegnu od svih tih nesreća imali su svoje teškoće…“, ispričao je Baucal za novi broj Nedeljnika.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. juna
Čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Mihajlu Pupinu i Mond diplomatik na srpskom jeziku
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Misa
A kakvo je generacijama koje su stasavale tokom 2. svetskog rata bilo detinjstvo? Cini mi se da su opet izrasli u bolje, zrelije i cestitije ljude nego generacije devedesetih.
Mile
Nisu izrasli u bolje ljude. Najsebičniji ljudi koje znam su upravo iz tih generacija. Njihova maksima je "ja za tebe ne moram ništa, ti za mene moraš sve"