Američki ambasador u Kini Teri Branstad povući će se posle više od tri godine sa tog mesta u Pekingu, a dok broji poslednje dane boravka u ovoj azijskoj zemlji, barem kao američki zvaničnik, optužio je Kinu „najodgovornijom za pandemiju koronavirusa“.
On je u razgovoru za CNN osudio prvobitno postupanje kineskih vlasti tokom odgovora na pandemiju krajem 2019. i početkom 2020. godine, naglašavajući da je „ono što je moglo biti zadržano samo u Vuhanu, na kraju postalo svetski problem“.
Bivši guverner Ajove saglasan je sa stavovima predsednika SAD Donalda Trampa i državnog sekretara Majka Pompea da je „upravo Kina najodgovornija“ za svetsku krizu izazavanu pandemijom i da je „kineski sistem bio takav da su krizu zataškavali, čak i kažnjavali lekare koji su pokušali da upozore na opasnost novog koronavirusa“.
Branstad je optužio Kinu i da je „svojim političkim odlukama podigla tenzije u diplomatskim odnosima sa SAD“.
A tenzije i dalje rastu…
Kineska vlada je prošle nedelje najavila da će nametnuti ograničenja za pojedine američke diplomate u Kini, nakon što je Peking usvoji sličnu meru protiv diplomatskog kora iz Pekinga početkom septembra.
Trgovinski rat, ograničavanje građanskih sloboda u Honkongu, sukob oko Južnog kineskog mora, teme su koje su dodatno otežale odnose ove dve zemlje, pored pandemije koronavirusa.
Branstad je na mesto ambasadora u Pekingu postavljen zbog svojih kontakata sa vodećim ljudima Kine, pre svega zbog pozanstva sa predsednikom Si Đinpingom, kog poznaje još od osamdesetih.
Međutim, on nikada nije uspeo u nameri da poznastvo iskoristi u cilju poboljšanja bilateralnih odnosa dve zemlje, a poslednjih meseci ambasadorska stolica u Kini – u kontekstu pogoršanja odnosa nakon izbijanja pandemije koronavirusa – postala je sve „toplija“.
Podsetimo, Branstad je bio jedan od prvih ambasadora koje je Tamp postavio nakon što je postao predsednik.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova ga je opisao kao „starog prijatelja kineskog naroda“.
Međutim, „stari prijatelj“ je ubrzo postao svedok jednog od najtežih perioda diplomatskih odnosa Kine i SAD u novijoj istoriji.
Branstad je za CNN izjavio da su kineski i američki predsednik prepoznali vrednost izgradnje neposrednijih diplomatskih odnosa, ali da je razlika u političkim sistemima ogromna, pa i velika prepreka u poboljšanju odnosa.
„Si je snažan lider, ali Kina i SAD imaju, nažalost, veoma različite sisteme. Komunizam i autoritarni politički sistem nije nešto što SAD poznaje“, rekao je Branstad.
On je naglasio da je Tramp u početku bio spreman da poveruje „zvaničnoj verziji Kine o virusu“, ali da je ubrzo, kao i ostatak sveta, saznao pravu istinu.
Barnstad je mnoge iznenadio odlukom da napusti mesto ambasadora u Pekingu, a u intervjuu za CNN je odluku obrazložio željom da se „vrati kod kuće“.
Pojedini analitičari Branstadov povratak vide i kao moguće uključivanje u Trampovu izbornu kampanju.
Branstadov sin Erik je viši savetnik Trampovog odbora za prikupljanje sredstava za izbornu kampanju.
Takođe, Tramp je nedavno izjavio da se stariji Branstad vraća kako bi „pomogao u kampanji“.
Trampov izborni tim veruje da bi Branstad, kao bivši guverner Ajove, mogao da ima presudan uticaj na glasače u ovoj saveznoj državi.
Međutim, Branstad ostaje zagonetan kada je reč o potencijalnom učešću u kampanji.
„Ako predsednik bude zahtevao da se pojavim na nekim od skupova, učiniću to, kao i prethodni put“, rekao je Branstad.
Analitičari navode da Branstadov odlazak, ipak, neće ostaviti velike posledice u odnosima dve zemlje, s obzirom na to da nije bio centralni igrač u kinesko-američkom političkom prostoru.
Tagovi
