Ratni raspad Jugoslavije presudno je uticao da se za Hrvaticu Janicu Kostelić, šampionku u skijanju, ne navija u Srbiji kao što se navijalo za Slovenku Mateju Svet, koja je bila šampionka u skijanju u vreme Jugoslavije. Italijana Alberta Tombu pamtimo iz poznih osamdesetih kad se skijanje još doživljavalo kao „naš sport“ po inerciji navijanja za Bojana Križaja, Borisa Strela ili Roka Petroviča. Zato su možda više ostale u sećanju Tombine zlatne medalje sa Olimpijade u Kalgariju (1988) nego onih u Albertvilu i Lilehameru, kad je skijanje odlazilo iz naših života.
I bio sam maltene zaboravio na Alberta Tombu kad sam 2003. dobio specijalni novinarsko-marketinški zadatak od direktora „Danasa“ da napravim reportažu sa svečanosti dolaska čuvenog italijanskog brenda proizvođača testenina „Barila“ u Srbiju. Specijalni promoter „Barile“ bio je veliki Alberto Tomba. Sa njim sam se upoznao u vagon-restoranu Titovog „plavog voza“ u Topčideru gde je bila promocija. Tomba je nosio kecelju, kuvarsku kapu i kuvao špagete, bio nasmejan i raspoložen za ćaskanje. Uspeo sam da uradim s njim mini-intervju (mislim tri-četiri pitanja). I čemu sad ovo podsećanje? Pa zato što se tu u Topčideru potegla u neformalnom razgovoru i priča o Miloševićevoj prodaji srpskog Telekoma Italijanima 1997. I političko-ekonomskim aspektima. Pominjala se i neka korupcija. Pa kako će italijanske investicije u Srbiji izgledati bez Miloševića. Uglavnom, prodaja Telekoma (49 odsto) bila je kruna uslovno rečeno „bolje“ faze Miloševićeve vlasti od Dejtona 1995. do kupovine socijalnog mira prodajom Telekoma i produženjem vlasti.
Kad je davno imao dobre ponude da proda Telekom, Vučić ih je odbio. Iako se tada činilo nelogičnim, sada je izvesno da je Vučić Telekom projektovao kao jedan od sistemski najbitnijih oslonaca njegove vlasti. Zato bi, ono što je za Miloševića bila prodaja Telekoma, za Vučića trebalo da bude iskopavanje litijuma. Da mu obezbedi produženje vlasti, nastavak investicija, obezbeđivanje socijalnog mira i potrošačkog društva, kao što je potpisivanje Briselskog sporazuma obezbedilo deceniju investicija i jačanja lične vlasti. Eto, i te teorije kruže u političko-privrednim krugovima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
