Nova kriza na poljsko-beloruskoj granici rezultat je nedosledne i nedolične politike Evropske unije prema izbeglicama i migrantima, na koju su se nadovezale geopolitičke tenzije na njenim spoljnim granicama. Kakva god da je bila namera beloruskih vlasti, da testiraju protivnika ili ostvare neki cilj, do krize ne bi došlo da Brisel poštuje međunarodne obaveze i ne posmatra izbeglice na svojim granicama kao instrument političkog pritiska već kao ljude u nevolji.
Telo mladog Sirijca pronađeno je u šumi nedaleko od granice između Belorusije i Poljske u subotu 13. novembra. Tako se broj umrlih izbeglica na ovom delu granice Evropske unije popeo na jedanaest. Umrli su od hladnoće jer su se temperature u ovim krajevima spustile ispod nule. Poljski vojnici i policija koji su tu postavljeni da utvrde granicu potiskivali su izbeglice na belorusku teritoriju udarcima i gasnim bombama, gde im granična policija nije dozvoljavala da se vrate putem kojim su došli pucajući im iznad glava. Oko dve hiljade ljudi, uglavnom iz Iraka i Sirije, među kojima je najviše Kurda, našlo se u zamci na ničijoj zemlji koja je narednih dana bila centar novog međunarodnog sukoba.
Na granicama Evropske unije je od početka izbegličke krize 2014. godine umrlo desetine hiljada ljudi koji su pokušali da preko Mediterana dospeju na evropsku obalu. To je samo manjina onih koji su bežali od ratova koji su razorili Siriju, Irak, Libiju, Avganistan, Jemen, Nigeriju, Somaliju ili Sudan. Oni bi, prema uslovima Ženevske konvencije, mogli da traže azil u nekoj od zemalja Evropske unije, ali je u praksi to gotovo nemoguće, jer nema načina da to učine preko diplomatskih predstavništava u svojim zemljama. Jedini način je da se nađu na teritoriji zemlje u kojoj žele da traže azil, što ih tera da preuzimaju ogroman rizik ilegalnog prelaska morskim i kopnenim putem do evropske luke spasa.
Evropska unija je, međutim, sve više neprobojna tvrđava za izbeglice koje nisu poželjne. To pokazuje i ova nova kriza na poljsko-beloruskoj granici, gde ljudi umiru od hladnoće, gladi, žeđi i maltretiranja, prema izjavama malobrojnih očevidaca koji su uspeli da se približe zoni u kojoj je pristup zabranjen humanitarnim organizacijama i novinarima. Umesto da ovu situaciju tretira kao humanitarnu krizu, Evropska unija ju je proglasila agresijom na njenu teritoriju. Kako je došlo do ove nove međunarodne krize koja je izazvala paniku u Briselu?
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
