Juče me zove IB, pričamo o raznim temama, pa stigosmo, ne znam zašto, i do kancelarija, poslovnog okruženja. Kaže da mu je jednom rekao Miloš Radović, sin Duška Radovića, da je njegov otac u pregovorima za posao tražio jedan uslov: „Mora imati svoju kancelariju.“ Najmanju kvadraturu, nek je ćumez ali da bude sam. Prokomentarisao sam da toga danas nema. Open spejsovi su svuda čak i kada gledam nove britanske krimi serije u kojima su inspektori u open spejsovima, a šefovi u onim malo izdvojenim „akvarijumima“, da mogu da ih gledaju zaposleni, ali i oni zaposlene. Nema više onih starih inspektora u prljavoj kancelariji, kobasica u fioci, pepeljara na stolu…
Pre nekoliko godina došao sam u posetu kod drugarice u jednu korporaciju i ona, rukovodeći kadar, sedi sa „milion“ zaposlenih. Promena od prošlog puta kada je sedela u svojoj kancelariji. Kaže: „Sad uživam, obožavam da sedim sa zaposlenima.“ Hteo sam da je pitam „Da li si skrenula?“, ali nisam, osim toga bilo je milion zaposlenih okolo. Onda me je u tom jučerašnjem razgovoru IB pitao, a kako vi u Nedeljniku, u smislu kancelarijskog prostora, rekao sam, ma to je druga priča, gajba, ništa open spejs, ne bih u ovim godinama to više podneo.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. AVGUSTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
