KANKUN, Meksiko – Dona Ferguson probudila se u Kankunu pre nego što je svanulo i pošla kratkim hodnikom iz hotela u bolnicu Galenija.
Kasnije tog jutra, dr Tomas Parizi, hirurg koji je prethodnog dana doleteo iz Amerike, stajao je pored bolničkog kreveta u kojem je Dona ležala.
“Spremna sam”, rekla je Dona (56) doktoru nekoliko minuta pre nego što će je povesti u operacionu salu na operaciju kolena. Ne samo da će dobiti besplatnu zdravstvenu negu ovde, već će po povratku u SAD primiti ček na 5.000 dolara.
Bolnički troškovi koje predviđa američki zdravstveni sistem toliko su visoki da je finansijski isplativije – i za visoko stručnog hirurga i za pacijenta – otputovati izvan SAD i obaviti operaciju u privatnoj meksičkoj bolnici.
Donino zdravstveno osiguranje pokriva poslodavac Doninog supruga, a troškovi operacije u Kankunu upola su manji nego što bi intervencija na kolenu koštala u Americi. Dr Pariziju koji je u Kankunu proveo manje od 24 sata plaćeno je 2.700 dolara, trostruko više nego što bi mu platio Mediker, vladin osiguravajući program za starije Amerikance koji pokriva najveći obim zdravstvenih troškova u Americi. Po ovom programu neretko se ravnaju i cene privatnih osiguravajućih programa.
Dona Ferguson je samo jedna od stotina hiljada američkih državljana koji svake godine jeftiniju zdravstvenu negu zatraže izvan Amerike.
Kompanija NASH iz Denvera već je pronašla način da profitira od ove vrste medicinskog turizma; ona organizuje lečenja i intervencije za nekoliko desetina Amerikanaca svake godine upravo u Galeniji od 2017.
Dr Parizi, diplomac Klinike Majo, jedan je od 40 hirurga ortopedije u Americi koji su potpisali ugovor sa kompanijom NASH da slobodnim danima putuju u Kankun gde se sreću sa pacijentima iz Amerike.
NASH igra na pretpostavku da će američki hirurg ublažiti sumnje i strahove koji muče ljude koji razmišljaju o odlasku na operaciju u inostranstvo i naposletku uveriti američke poslodavce da svojim zaposlenima ponude ovakvu vrstu zdravstvenog osiguranja.
NASH za svaku intervenciju naplaćuje fiksnu cenu poslodavcu ili posredniku, a pacijenti koji odaberu da se leče van zemlje od svojih poslodavaca dobijaju ček.
“Medicinski turizam uglavnom znači slepo putovanje u udaljenu zemlju, u nepoznatu bolnicu gde vas čekaju neki nepoznati lekari sa neproverenim instrumentima”, objašnjava Džejms Polsfut, izvršni direktor kompanije NASH. “Mi nudimo potpuno drugačije iskustvo.”
Putovanje izvan zemlje uvek sa sobom nosi određene rizike, ali visoke cene u američkim bolnicama ovu odluku čine relativno lakom: Donina operacija kolena u SAD bi koštala 30.000 dolara, možda čak i dvostruko ili trostruko više od toga, dok u Galeniji u Kankunu njena cena iznosi 12.000, navodi dr Gabrijela Flores Teon, direktorka ove ustanove. Noć u Galeniji košta 300 dolara, dok u američkim bolnicama u proseku iznosi 2.000.
Veliku uštedu omogućava i cena instrumenata i materijala neophodnih za operaciju. Isti implantat koji bi u SAD pacijentkinja dobila za 8.000 dolara, u Galeniji je koštao 3.500.
Ima i onih koji su i dalje skeptični.
“Poznata kultura i atmosfera na inostranoj destinaciji možda je dopadljiva nekim Amerikancima, ali ne smatram da je to održivo”, kaže Irving Stekpol, zdravstveni konsultant. On dodaje da mnogi pacijenti misle da u inostranstvu nega ne bi bila jednako dobra kao kod kuće.
“Ovo je bilo sjajno iskustvo”, kaže Dona Ferguson dva dana pošto je operacija obavljena. “Čak i da je koštalo isto, došla bih ovde jer je potpuno drugi nivo nege – ponašaju se kao da ste porodica.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
