Scena konstitutivne sednice Skupštine Srbije pokazala je da se opozicija ispravno opredelila za patriotsku taktiku kritike režima, što je i izgleda i osnova kampanje za beogradske izbore. Ako Ana Brnabić kaže, pozivajući se na šefa: Neka njihova lista nosi ime Šider, Šenah, Rot a naša jednog Srbina – Aleksandra Vučića, onda Ćuta u Skupštini faktički kaže – neka njihova lista nosi ime Bler, Šreder, Klinton. Svi su bombardovali Srbiju. Bler i Šreder su bili Vučićevi savetnici, dok je Klinton potapšao Vučića koji je podržao Hilari protiv Trampa. Ako Ana Brnabić bez blama može da se frlja sa „fašistima“ i evropskim komisijama za inspekciju izbora (utvrđivanje regularnosti) kao „SS ekspedicijama“, zašto Ćuta ne bi rekao da bi poklanjanje zgrade Generalštaba, razrušene u NATO agresiji, Amerikancima (iako je u pitanju Trampov zet a ne neki klintonovac), bilo kao da se kragujevačke Šumarice daju Nemcima za investiranje. Sve to je inflatorno korišćenje pojmova fašizma, nacizma, pa i uvreda i manipulisanje žrtvama. Sve je to daleko od ozbiljnog propitivanja kako je država uopšte došla u situaciju da je NATO bombarduje. Odgovornost vlasti je najveća jer je ona uvela taj sramni manir denuncijacije. Što bi opozicija i pokazivala senzibilitet kad je perfidnom režimskom zamenom teza i krajnje maliciozno optuživana za izdaju, slugeranjstvo i slične postupke.
Problem opozicije može biti tek ako smeni Vučića pa sutra Miloš Jovanović insistira da se proglasi okupacija na Kosovu (što je najavio pre neki dan u skupštinskom holu), a ko bi mogli biti okupatori nego SAD i EU, plus Turska. Kako bi na to reagovala proevropska opozicija. Vidite koliko afektivna podela za i protiv Vučića maskira neke suštinske dileme ovog društva koje bi bile urgentne i posle Vučića. Samo što bi se o njima govorilo u demokratskoj atmosferi. Valjda.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik
Tagovi
