(Beta) – Turska opoziciona koalicija, posle javnih sporenja i podela, izabrala je zajedničkog kandidata koji će se na predsedničkim izborima u maju suočiti s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, na ključnom testu turske demokratije.
Iako je Erdoganov rejting u poslednje vreme oslabio usled ekonomske krize i kritika zbog reakcija vlade na razoran zemljotres, opozicija se suočava sa i dalje velikom lojalnom glasačkom bazom autoritarnog predsednika, njegovom kontrolom medija i institucija, ali i pitanjima o sopstvom jedinstvu, prenosi Radioo slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Šestočlana opoziciona Nacionalna alijansa izabrala je za svog kandidata lidera glavne sekularne opozicione stranke Republikanske narodne partije (CHP) Kemala Kiličdaroglua.
Poznat i kao „Gandi Kemal“ ili „Turski Gandi“ zbog sličnosti s liderom indijskog pokreta za građanska prava Mahatmom Gandijem, Kiličdaroglu nudi radikalno različitu viziju u odnosnu na harizmatičnog Erdogana, ističe BBC.
Kiličdaroglu je obećao svojim pristalicama da će voditi Tursku konsultacijama i konsenzusom, kao i da će vratiti parlamentarni sistem u Tursku, pošto je 2018. uveden predsednički sistem kojim je Erdogan obezbedio široka ovlašćenja.
Ankete sugerišu da predstoji tesna trka u izrazito polarizovanoj zemlji posle dve decenije autoritarne vladavine Erdogana koji je sada ranjiviji nego na prethodnim izborima usled ekonomske krize i grešaka tokom prošlomesečnog katastrofalnog zemljotresa, ukazuje BBC.
Izbor zajedničkog kandidata, kako ukazuje Gardijan, usledio je posle sporenja u šestočlanoj opozicionoj koaliciji oko Kiličdaroglua, 74-godišnjeg knjiškog birokrate za kojeg neki tvrde da mu nedostaje harizma da bi pobedio Erdogana.
Izbori u maju biće kritičan test turske demokratije, ocenjuje Volstrit džurnal, ističući da je Erdogan tokom svoje dvodecenijske vladavine kao premijer i predsednik sproveo reforme kako bi sebe učini najmoćnijim vladarem u veku postojanja moderne turske države.
Pod Erdoganovim vođstvom, vlasti su pritvarale njegove političke protivnike i lidere civilnog društva, oslabile državne institucije i zamenile parlamentarni sistem sa sistemom pod kontrolom moćnog predsedništva.
Politički analitičari kažu da će Erdogan ako pobedi na izborima, verovatno dalje konsolidovati svoju vlast. Njegov poraz će, s druge strane, biti prilika za obnovu demokratije u zemlji.
Kiličdaroglu je pored povratka na parlamentarni sistem obećao oslobađanje političkih zatvorenika i vraćanje nezavisnosti institucijama kao što je Centralna banka.
Erdoganov rejting u anketama pao je poslednjih godina u jeku ekonomske krize koja je oborila vrednost turske lire i izazvala veliku inflaciju, dok se njegova vlada sada suočava s kritikama zbog spore reakcije na katastrofalne zemljotrese u kojima je poginulo više od 50.000 ljudi u Turskoj i susednoj Siriji.
Međutim, ukazuje Vašington post na ocene analitičara, opozicija se suočava s Erdoanovom velikom i lojalnom glasačkom bazom, kao i njegovom kontrolom nad medijima i državnim institucijama.
Erdogan je poslednjih meseci pokrenuo talas javne potrošnje kako bi privukao birače, uključujući jeftine zajmove, subvencije za energetiku, poreske olakšice i snižavanje starosne granice za odlazak u penziju, omogućivši da više od dva miliona ljudi ranije prestane da radi i prima penziju.
Uz to, analitičari kažu da opoziciju opterećuju vidne podele oko ideologije i taktike.
Opozicija se dosad mučila da prikaže jedinstvo, zbog čega su neki glasači postavili pitanje koliko efikasno mogu raditi zajedno članice koalicije, koja okuplja stranke od desničarskih nacionalista preko islamista do zakletih sekularista, ukazuje Njujork tajms.
I sam Erdogan se naslađivao neslogom opozicije, rekavši tokom vikenda novinarima da se njegovi protivnici bave međusobnim svađama, dok on rešava probleme Turske.
Ulog na istovremenim predsedničkim i parlamentarnim izborima je ekonomska budućnost Turske, jedna od 20 najvećih privreda sveta, koja ima ekonomske i diplomatske veza širom Afrike, Azije, Evrope i Bliskog istoka, piše Njujork tajms.
Turska, koja je saveznica SAD u NATO-u, takođe je odigrala ključnu ulogu u diplomatskim aktivnostima u vezi s ruskom invazijom na Ukrajinu – Erdogan se često sastajao sa šefovima drugih članica Severnoatlantske alijanse, ali i s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Kogod pobedi na izborima imaće za zadatak oporavak ekonomije, koja je prošle godine dovela do inflacije od čak 85 odsto i nadgledaće odgovor vlade na snažan zemljotres koji pored smrti više od 46.000 ljudi u Turskoj uništio stotine hiljada zgrada i ostavio bez domova više od tri miliona ljudi.
Dok Erdogan sebe predstavlja kao najbolju osobu da vodi Tursku u drugom veku, pošto se 2023. obeležava 100. godišnjica osnivanja moderne Turske posle kolapsa Otomanskog carstva, njegovi kritičari izbore vide kao veliku priliku da ga uklone s vlasti, uz optužbe da je oštetio tursku demokratiju i ugrozio ekonomiju gurnuvši zemlju u autoritarizam.
Tagovi
