Statistički je teško izmeriti efekat javnih ličnosti kada je reč o konkretnim podacima i broju glasova koje donose, piše Nedeljnik u velikoj analizi u štampanom izdanju.
Najbliže takvoj proceni došlo se u slučaju podrške Opre Vinfri Baraku Obami 2008. godine. Istraživači sa Univerziteta u Merilendu objavili su 2008. godine istraživanje u kom su naveli da „postoji više studija koje pokazuju da ne postoji direktna veza između podrške (javnih ličnosti) i ponašanja birača“.
Tek, Opra Vinfri je te 2008. godine, tačnije 2007. kada je podržala Obamu na „prajmarisima“, bila idealna moguća za studiju slučaja. Ona nikada pre toga nikoga nije podržala na izborima. I što je takođe važno, postojali su empirijski pokazatelji da ima uticaj na ponašanje ljudi, konkretno potrošača.
Popularnost je jedna stvar, to je takozvano pasivno dejstvo, a uticaj na (političke) stavove je sasvim drugo, takozvano aktivno dejstvo.
Opra Vinfri nije bila pogodna za analizu zbog gledanosti njene emisije, već zbog istraživanja (Pew Research Center) iz 2007. godine po kojem je 23 odsto demokrata reklo da bi Oprina podrška Obami mogla da ih motiviše da glasaju za njega na „prajmarisima“. Takođe je utvrđeno da knjige koje ona preporuči u svojoj emisiji dožive nagli rast prodaje. Zanimljivo je da su za analizu uzeti klasici kako bi se eliminisao faktor radoznalosti, pa je „Ana Karenjina“, na primer, posle njene preporuke imala kratkotrajni rast prodaje od čak 100 puta. Na nekoliko izbornih okruga je utvrđena i korelacija u rastu tiraža njenog magazina od deset odsto kada je ona na naslovnoj strani sa 0,2 odsto podrške što bi u tom okrugu dobio Barak Obama. Na kraju je, uz pretpostavku od 95 odsto preciznosti, procenjeno da mu je donela 1.015.559 glasova, bez kojih ne bi mogao da pobedi Hilari Klinton i da bude kandidat demokrata.
Ceo tekst objavljen je u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
