Konstrukcija nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu je u trenutku neposredno pred pad bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2, odnosno za oko 23,11 tone, pokazuje javno objavljeni izveštaj veštaka.
Tih 23,11 tona je ključni razlog zašto je 1. novembra 2024. pala nadstrešnica ispod koje se nalazilo 17 ljudi, od kojih je 15 smrtno stradalo, kažu veštaci.
Ispostavilo se da je ova masa koja je dovela do smanjenja nosivosti dodato na nadstrešnicu tokom rekonstrukcije stanice koja je počela 2021. godine.
„Prilikom rekonstrukcije objekta koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje „svih slojeva do betona“ i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolacije.
To je trebalo da se uradi jer je tokom izgradnje objekta 1964. godine, umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice bio „izveden sloj od nearmiranog betona“ koji je imao je za oko 65 kg/m2 veću masu od mase projektovanog sloja za pad.
Ipak, uvidom na licu mesta, nakon tragedije, utvrđeno je da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, kao ni keramika sa donje strane nadstrešnice.
„Na ovaj način, opterećenje nadstrešnice je povećano za dodatnih 20 kg/m2. Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2„, navode veštaci sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Oni su dodali da je „dodavanjem staklene površine na nadstrešnicu je povećana površina koja može da bude pokrivena snegom i/ili na koju može da deluje vetar.
„Zbirni efekat ovih okolnosti je značajno povećavanje opterećenja zbog kojih je projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti„, navode veštaci.
ZATEGE POD POVEĆANIM OPTEREĆENJEM
Rezultati veštačenja, dodaje se u izveštaju, ukazuju na zaključak da je do rušenja konstrukcije došlo jer su „zatege kao ključni konstruktivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja“.
„Stoga je prvi, i najizraženiji faktor po intenzitetu uticaja, korozija
kablova za prednaprezanje koji su bili jedini noseći element zatega. Oko ovih kablova su ugrađeni beton i armaturne šipke, po obimu preseka zatega, a oko betona se nalazila čelična cev, pri čemu su jedino kablovi za prednaprezanje služili za prenos sile kroz zatege“, kažu veštaci.
Oni dodaju da je „u trenutku pada, naknadnim ispitivanjima i analizom postignutih rezultata koje su sprovele laboratorije IMS a.d. Beograd, utvrđeno koliki procenat ovih kablova je bio aktivan u vreme neposredno pred pad nadstrešnice.
„Ovaj zaključak je između ostalog donesen i na osnovu analize samog
preseka kablova, gde se može sagledati nivo korozije poprečnog preseka kablova. Ovim ispitivanjima iz izuzetih uzoraka, zaključeno je da je približno 40% svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice“, pišu veštaci.
STARTING U RADOVIMA, A NE NA OPTUŽNICI
U izveštaju se ne definiše tačno ko je dodao 23,11 tona dodatnog opterećenja na nadstrešnici, ali iz analiziranog dela dokumentacije radovi za izradu sloja za pad u ravnim krovovima i stakla pripali su kompaniji Starting.
Međutim, veštaci kažu da im više dokumenata o njihovim radovima nije bilo dostupno.
Da je Starting radio na delovima kojim je opterećena nadstrešnica vidi se iz ponude Startinga poslatoj kineskoj kompaniji -China Civil Engineering Construction Corporation Balkan.
. „U okviru projekta a samim tim i ponude u poziciji 3.14 predmera i predračuna radova su navedeni radovi izrade sloja za pad u ravnim krovovima gde je navedeno i krilo B predmetnog objekta“, navode veštaci.
„Sloj se izvodi u debljini od 6-12cm ali ostaje nejasno da li je
izveden i na predmetnoj nadstrešnici. Pominje se u građevinskim dnevnicima ali se ne definiše njegova debljina. Ostaje nejasno da li je u pitanju isti rad“, kažu veštaci.
Oni dodaju da se iz ponude definišu „karakteristike stakla odnosno svetlarnika koji se postavlja iznad nadstrešnice nad ulazom u krilo B“.
„Ovi radovi su i navedeni u građevinskom dnevniku
(strane 592-603) da su realizovani“, kažu veštaci.
Veštaci dodaju da je za radove „aluminarija i bravarski radovi“, Starting angažovalo kompaniju BOB.
„U okviru ugovora, član 6, je navedeno da je izvođač BOB d.o.o. dužno da imenuje odgovorno lice za izvođenje radova, ali taj dokument veštacima nije bio dostupan“, kažu u izveštaju.
Oni dodaju da je za „kamenorezačke radove“ Starting angažovalo kompaniju Deko-tim iz Beške o kojoj je Nedeljnik ranije pisao kao kompanije koja je za kratko vreme prešla od trgovine na malo preko pošte do rekonstrukcije železničke stanice“.
Za firmu Starting se u javnosti tvrdi da „dobija mnogobrojne državne poslove“ i ima „bliske veze sa vlastima“. Međutim, iz objavljene dokumentacije, nema tragova da su oni pod istragom, a nema ih ni na optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koja je podignuta poslednjih dana 2024.
Ni za firme Bob i Deko-tim nema podataka da su pod istragom.
Tagovi
