Optužbe Sija Đinpinga na račun SAD

Pod vođstvom SAD, Zapad izoluje Kinu i sprečava njen ekonomski razvoj, kaže kineski šef države Si. A kineski ministar spoljnih poslova Ćin upozorava SAD na mogući sukob s „katastrofalnim posledicama“.

Kineski šef partije i države Si Đinping kritikovao je, prema navodima kineskih državnih medija, Sjedinjene Američke Države predbacivši im „tlačenje“ njegove zemlje. Zapadne zemlje su pod vođstvom SAD Kinu „potpuno izolovale, okružile i potlačile, što je razvoj naše zemlje stavilo pred nikad veće izazove“, rekao je Si u govoru pred delegatima tzv. „Konsultativne političke konferencije kineskog naroda“, a prenosi kineska državna novinska agencija Sinhua. Ta konferencija se obično održava istovremeno kad i zasedanje Nacionalnog narodnog kongresa u Pekingu.

Kina je proteklih godina bila suočena s nizom novih prepreka, koje su pretile da uspore ekonomski napredak, rekao je Si i naglasio da Kina zato mora da ima „hrabrosti da se bori“, s obzirom na „dalekosežne i kompleksne promene, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou“, rekao je 69-godišnji šef države koji se trenutno nalazi pred početkom svoga trećeg mandata.

Slično mišljenje izneo je i kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang. On je pred novinarima izjavio da, ako SAD „ne stanu na kočnicu, već nastave da slede pogrešan put“, ni bezbednosne ograde neće moći da spreče izletanje iz koloseka, slikovito se izrazio Ćin. U tom slučaju, kako je rekao šef kineske diplomatije, sigurno bi zapretila opasnost od „konflikata i konfrontacija“ i zato je on upozorio na „katastrofalne posledice“.

Prema Ćinovim rečima, SAD na Kinu gledaju kao na svog glavnog suparnika i kao ozbiljnog geopolitičkog izazivača. Posledica te pretpostavke jeste da je američka politika prema Kini potpuno „skrenula s racionalnog puta“. Vašington, istina, govori o takmičenju, ali u stvarnosti želi da Kinu tlači na svim područjima, zaključuje kineski ministar spoljnih poslova.

Kina i SAD su žestoki ekonomski suparnici. Sporne teme između Vašingtona i Pekinga su trgovina i ljudska prava. Osim toga, tu je i obaranje jednog kineskog balona iznad istočne obale SAD, koji je, prema navodima Bele kuće, služio za špijunažu. Kina to demantuje.

Odnosi Kine i SAD u poslednje vreme osetno su se pogoršali i kada je u pitanju Tajvan. Američki predstavnici su u više navrata upozoravali na moguću kinesku invaziju na to ostrvo. Peking na Tajvan gleda kao na deo Narodne Republike Kine, iako je Tajvan faktički nezavisan.

U vezi s Tajvanom, kineski ministar spoljnih poslova Ćin, zahtevao je od SAD da se ne mešaju „u unutrašnje stvari“ Kine. On je osudio američke isporuke oružja Tajvanu. „Mi ćemo i dalje s najvećom iskrenošću i trudom raditi na ponovnom ujedinjenju“, rekao je ministar. Ali, Kina zadržava za sebe pravo da „preduzme sve neophodne mere“, ponovio je Ćin poznati kineski stav.

Sjedinjene Države nedavno su odobrile planiranu isporuku oružja Tajvanu u vrednosti od 619 miliona dolara (oko 582 miliona evra), a među tim oružjem nalazi se i nekoliko stotina raketa.

Na Konsultativnoj političkoj konferenciji kineskog naroda delegati će verovatno, kao i obično, jednoglasno da prihvate odluke vladajuće Komunističke partije Kine. Tako se smatra sigurnim i da će biti potvrđen treći mandat kineskog šefa partije i države Sija Đinpinga. Time će biti učvršćena njegova pozicija kao najmoćnijeg šefa države od Mao Cedonga.