Da li optužnica protiv Trampa znači i kraj njegove političke karijere? Da li još uvek može da se kandiduje za predsednika? Zbog čega je slučaj zvezde filmova za odrase stavljen ispred svih drugih slčajeva koji se tiču zaštite demokratije? Kako se uopšte nalazi nepristrasna porota?
To su najčešća pitanja koja zanimaju javnost u vezi sa Trampovom optužnicom. Protiv bivšeg predsednika SAD, Donalda Trampa, pokrenute su četiri različite krivične istrage na tri nivoa vlasti.
Ispred kancelarije tužioca Njujorka u ponedeljak, 20. marta postavljene su barikade. Bivši američki predesdnik je na internet platformi “Truth Social media”, u subotu rano ujutru, objavio post o tome kako očekuje da će u utorak biti uhapšen. Tramp je naglasio kako bi to bio deo istrage okružnog tužioca Menhetna u vezi sa isplatama novca porno zvezdi, Stormi Danijels.
Pitanja koja javnost najviše zanimaju uglavnom se odnose na optužnicu tužioca Menhetna Alvina Brega protiv Trampa, zbog šeme plaćanja “tihog novca”, ali mnoga od njih bi se, zapravo, mogla primeniti na svaku istragu.
Na najčešće postavljano pitanje je, logično, i najlakše odgovoriti.
Da li Tramp može i dalje da se kandiduje za predsednika dok je optužen ili ako bude osuđen?
Apsolutno može.
„Ništa ne sprečava Trampa da se kandiduje dok je optužen, ili čak osuđen“, rekao je profesor prava Ričard Hasen sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Ustav od predsedničkih kandidata zahteva da imaju najmanje 35 godina i da su stanovnici SAD-a najmanje 14 godina.
U političkom smislu, možda je malo teže za optuženog kandidata, koji bi mogao postati osuđeni zločinac, da bude izglasan. Suđenja ipak ne dozvoljavaju kandidatima da daju sve od sebe, da sprovode regularnu političku kampanju, kao ostali kandidati, u smislu da nekada ne bi imali vremena za sve političke aktivnosti i slično. Ali nije im zabranjeno da se kandiduju ili da budu birani.
Ostala ograničenja se ne odnose na Trampa.
Postoji nekoliko zvezdica i u Ustavu i u 14. i 22. amandmanu, od kojih se ništa trenutno ne odnosi na Trampa (u slučajevima za koje se smatra da su najbliži zvaničnoj optužnici).
Ograničenje roka: 22. amandman zabranjuje svakom ko je dva puta bio predsednik (što znači dva puta bio biran ili služio polovinu tuđeg mandata, a zatim dobio svoj) da se ponovo kandiduje. To se ne odnosi na Trampa pošto je izgubio izbore 2020. godine.
Impičment: Ako Dom opozove osobu (impičmentom) a Senat je osudi za teške zločine i prekršaje, on ili ona (kandidat) se automatski smenjuje sa funkcije i diskvalifikuje za ponovno obavljanje funkcije. Trampa, iako ga je Predstavnički dom dva puta opozivao tokom svog predsedavanja, Senat je takođe dva puta oslobađao optužbi.
Diskvalifikacija: 14. amandman uključuje „klauzulu o diskvalifikaciji“, napisanu posebno sa pogledom na bivše vojnike Konfederacije.
To znači da:
“Nijedna osoba ne može biti senator ili predstavnik u Kongresu, ili birač predsednika i potpredsednika, niti imati bilo koju funkciju, civilnu ili vojnu, u Sjedinjenim Državama, ili pod bilo kojom državom, koja, nakon što je prethodno položila zakletvu, kao član Kongresa, ili kao službenik Sjedinjenih Država, član bilo kog državnog zakonodavnog tela, izvršni ili pravosudni službenik bilo koje države. On mora da podrži Ustav Sjedinjenih Država, u suprotnom se vodi kao osoba angažovana u pobuni portiv Ustava ili u pružanju pomoći ili utehe svojim neprijateljima.” (klauzula 14. amandmana)
Optužnica u Njujorku, u vezi sa isplatom “tihog novca” porno zvezdi nema nikakve veze sa pobunom. Ni potencijalne federalne optužbe u vezi sa poverljivim dokumentima.
Potencijalne optužbe u okrugu Fulton u Džordžiji, u vezi sa mešanjem u izbore 2020. ili na saveznom nivou u vezi sa pobunom iz 6. januara 2021, neki bi možda mogli da protumače kao oblik pobune. Ali to je otvoreno pitanje koje bi moralo da prođe kroz sudove. A izbori 2024. su “iza ugla”.
Da li bi Tramp mogao da glasa ako bi bio osuđen?
Ako bude osuđen za krivično delo u Njujorku, Trampu bi bilo zabranjeno da glasa u Floridi, barem dok ne odsluži potencijalnu kaznu.
Zbog čega je slučaj sa porno glumicom bitniji od ostalih?
Kao prvo, nema sugestije o bilo kakvoj koordinaciji između tužioca Menhetna, Ministarstva pravde i tužioca okruga Fulton. Sve su to odvojene istrage o odvojenim pitanjima koje se kreću svojim tempom.
Isplata glumici filmova za odrasle Stormi Danijels, izvršena je pre mnogo godina, još 2016. Tramp je tvrdio da je istekao rok za zastarevanje slučaja. Advokati bi mogli da tvrde da je “sat stao” kada je Tramp napustio Njujork, kako bi postao predsednik, 2017. godine.
Takođe nije jasno kako se tačno državni zločin (falsifikovanje poslovnih zapisa za koje je, takođe, u toku istraga) može povezati sa zločinom na saveznim izborima. Optužbe u optužnici još nisu sasvim javno poznate, rekao je neimenovani izvor za CNN.
Od četiri poznate krivične istrage protiv Trampa, falsifikovanje poslovnih zapisa u vezi sa isplatom novca glumici izgleda kao najmanji problem, posebno pošto su savezni tužioci odlučili da ga ne optuže onog trenutka kada je napustio funkciju.
Njegove finansije, koje su predmet dugotrajne istrage, mnogo su veći problem. Ali tužilac Menhetna je odlučio da ne optuži Trampa u vezi sa poreskim zločinima, već ga je tužio njujorški državni tužilac na građanskom sudu na osnovu nekih od tih dokaza.
Istrage u Džordžiji u vezi sa mešanjem u izbore i od strane Ministarstva pravde u vezi sa 6. januarom i njegovim tretmanom poverljivih podataka takođe izgledaju daleko značajnije i od većeg su javnog interesa.
Ali ove slučajeve vode različiti subjekti različitim tempom u različitim vladama – Njujork, okrug Fulton, Džordžija i Savezna vlada.
„Mislim da su optužbe protiv Trampa mnogo ozbiljnije u vezi sa izborima“, rekao je Hasen u svom imejlu. „Ali falsifikovanje poslovnih zapisa takođe može biti krivično delo.“
Šta je sa Trampovim otiscima prstiju?
Uoči podizanja optužnice, jedan izvor iz Saveznih organa za sprovođenje zakona rekao je za CNN da su detalji Trampove tajne službe bili aktivno angažovani u saradnji sa vlastima u Njujorku, kako bi proces hapšenja funkcionisao, ukoliko bi Tramp na kraju bio optužen.
Obično postoji rutinski proces uzimanja otisaka prstiju a potom i snjimanja tužbe. To verovatno ne bi bio javni događaj, jer je u pitanju bivši predsednik i vrlo uticajna ličnost.
E sad, gde naći nepristrasnu porotu za ovakvo suđenje?
Kako je Tramp, među Amerikancima,jedna od najuticajnijih i najpoznatijih ličnosti, teško je poverovati da postoji mogućnost da se pornađe veliki, nepristrasni žiri za njegovo isuđenje.
Šesti amandman garantuje „pravo na brzo i javno suđenje, od strane nepristrasne porote države i okruga u kome je zločin počinjen“.
Pronalaženje takvog žirija „neće biti lako s obzirom na intenzivne strasti na obe strane koje izaziva“, rekao je Hasen.
Trampovi savetnici i saveznici izrazili su zabrinutost da bivši predsednik neće dobiti pravično suđenje na Menhetnu zbog toga što je stanovništvo većinski demokratski opredeljeno.
„Nema šanse da dobije poštenu porotu“, rekao je jedan savetnik za CNN. „Šta će reći – jeste li ikada čuli za Donalda Trampa? Ako ne, da li ste živeli pod kamenom?“ Jednostavno, nemoguće je da neko nije čuo za Trampa i da nema već formirano mišljenje o njemu.
Primera radi, Anketa Univerziteta Kunipak, sprovedena u martu, pitala je registrovane birače da iznesu svoje mišljenje o Trampu. Samo 2% reklo je da nisu čuli dovoljno o njemu da bi bilo šta rekli.
Proces „voir dire“ kojim se biraju porotnici podrazumeva da oni koje i tužilaštvo i odbrana prihvataju kao oslobođene „pristrasnosti ili ličnog znanja koje bi moglo ometati sposobnost za nepristrasno suđenje u predmetu“ moraju položiti zakletvu da će postupati pošteno i nepristrasno.
Kako se porota može zaštititi?
Ovo je važno pitanje jer se retorika u vezi sa Trampom pregreva na obe strane političkog spektra, a sve je više primera političkog nasilja. Jedan od načina zaštite porotnika je da ostanu anonimni. Ovakva praksa sprovođena je za pojedina suđenja mafijašima u prošlosti i radi se u drugom, trenutnom slučaju koji uključuje Trampa.
Dan Berman, iz CNN-a naglašava da “sudkinja koja vodi građansku tužbu protiv Trampa, Džin Kerol, kaže da će lični podaci porotnika biti čuvani kao poverljivi i da će biti preduzete druge bezbednosne mere da ih zaštite”, navodeći istoriju napada bivšeg predsednika na pravni sistem.
Kerol navodi da ju je Tramp silovao pre mnogo godina, a zatim oklevetao kada je negirao silovanje. Tramp negira njene tvrdnje.
Berman napominje da su se medijske organizacije protivile da identiteti porotnika ostanu anonimni.
Može li Tramp zaista završiti u zatvoru?
„Ne očekujem da će Tramp biti poslat u zatvor ako bude optužen za bilo koju od ovih optužbi“, rekao je Hasen.
Ideja da će Tramp ikada videti unutrašnjost zatvorske ćelije i dalje izgleda potpuno nemoguća. Hasen je rekao da će tajna služba morati da se pobrine za njegovu zaštitu u zatvoru. Logistika toga je zapanjujuća. Da li bi agenti bili smešteni u ćelije sa obe njegove strane? Da li bi se obukli kao zatvorenici ili kao stražari?
Najviši zvaničnici optuženi za prekršaje su, istorijski, pronašli izlaz iz zatvora. Bivši predsednik Ričard Nikson dobio je preventivno pomilovanje od svog naslednika Džeralda Forda. Prethodni Niksonov potpredsednik Spiro Egnju podneo je ostavku nakon što je bio upleten u korupcionašku aferu. Egnju je sklopio dogovor o priznanju krivice i izbegao zatvor. Aron Bur, takođe bivši potpredsednik, za dlaku je izbegao osudu za izdaju. Ali onda je napustio zemlju.
Slučaj u kojem je Tramp optužen, koji očigledno uključuje prikrivanje tihih isplata novca, možda nije vrsta zločina koja bi zaista Trampu obezbedila kartu za zatvor.
„Sudije imaju veoma široku diskreciju u tome da li da osude osobu na zatvorsku kaznu i na koliko dugo“, rekao je viši pravni analitičar CNN-a, Eli Honig, u videu objašnjavajući zašto je teško poslati moćne ljude u zatvor. On je dodao da će na svaku osudu sigurno biti uložena žalba i da bi taj proces, posebno kada je u pitanju bivši predsednik, mogao da ide sve do Vrhovnog suda.
Ako Tramp bude u zatvoru, da li bi Tajna služba išla sa njim?
Ovo pitanje postavlja, takođe, većina građana, ali izgleda da je preuranjeno i bez presedana da bi se na njega moglo odgovoriti u ovom trenutku. Pustimo da se pravni process desi. Jasno je da je tajna služba odgovorna za bezbednost bivšeg predsednika, čak i ako je on u zatvoru.
Kakvu bi ulogu Tajna služba imala u mogućem hapšenju Trampa?
To za sad ostaje nerazjašnjeno pitanje, na koje će, uskoro početi da se nazire odgovor. Džonatan Vakrou, bivši agent Tajne službe i sadašnji globalni šef bezbednosti za Teneo, rekao je za CNN, da je Tajna služba, koja je daleko od koordinacije događaja kao što bi to inače mogla, trenutno „u zaštitnom je režimu“.
„Oni na ovo gledaju kao na administrativni pokret u kojem moraju zaštititi Donalda Trampa od tačke A do tačke B, pustiti ga da radi svoj posao pred sudom i otići. Oni ovde ne igraju aktivnu ulogu u kojoj ih obično vidimo.“
Hoće li biti ‘perp valk’?
„Njujork tajms” je objavio izveštaj pre podizanja optužnice koji je zasnovan na anonimnim izvorima bliskim Trampu. Oni sugerišu da bi bivši američki predsednik, bilo iz nepromišljenosti ili iskrenog oduševljenja, uživa u ideji da mora da učestvuje u „perpersku šetnju” Njujorkom. „Šetnja zločinaca” je, inače, javni marš osuđenika u policijsku kancelariju na procesuiranje.
„On je više puta pokušavao da pokaže da se ni na koji način ne stidi i ne krije, i mislim da ćete to videti“, rekla je reporterka Tajmsa i politička analitičarka CNN-a Megi Haberman, na društvenim mrežama ranije u martu.
Da li bi mu takav prikaz zaista mogao pomoći?
„Mislim da postoji deo njega koji ovo smatra političkom prednošću“, rekao je Mark Šort, bivši šef kabineta bivšeg potpredsednika Majka Pensa, tokom pojavljivanja na CNN-u pre podizanja optužnice.
Ipak, Šort je tvrdio da će se glasači umoriti od “prtljaga” koji Tramp nosi.
Tagovi
