Praznična trpeza je mesto na kojem se prepliću mirisi, ukusi i uspomene. Slojevi tanjira sa šarenim salatama, tepsije sa pečenjem koje pucketa iz rerne, red sarme, pa onda neizostavne gomile kolača postavljene kao kulinarski trofeji na stolu. Većina nas, barem sa Balkana, baš tako zamišlja praznike. Utrkuju se domaćice, ko će spremiti više jela, ko će praviti najbolje kolače, dok drugi krišom računaju kalorije i pribojavaju se kazaljke na vagi.
Jedna domaćica će nervozno proveravati da li je torta savršeno čvrsta, dok druga meri šećer u sufleu, da ne bude „ni previše, ni premalo“. Gosti, s druge strane, balansiraju između uživanja i griže savesti, pokušavajući da pronađu savršenu meru između još jednog zalogaja i glasa u glavi koji ih podseća na „Nova godina, nova ja“ moto i obećanja o zdravijem životu.
Prema istraživanju Orlando Health-a, čak 39% ljudi priznaje da se tokom praznika brine o tome koliko hrane unose, dok mnogi pribegavaju preskakanju obroka kako bi „uštedeli“ kalorije za glavnu gozbu.
Ali da li je taj pristup zaista rešenje, ili nas vodi ka još većem stersu?
Stres za stolom: Da li hrana nosi previše tereta?
Nutricionistkinja Sara Rim, za Scientific American ističe da mnogo ljudi tokom praznika ima iskrivljen odnos prema hrani.
„Praznici bi trebalo da budu vreme uživanja, a ne krivice,“ objašnjava ona. Umesto da hranu doživljavamo kao neprijatelja, Rim predlaže drugačiji pristup – balans između uživanja i brige o sebi.
Stres koji donosimo za trpezu često nije samo rezultat prejedanja, već i nerealnih očekivanja. „Visok nivo kortizola, hormona stresa, može da podstakne telo da skladišti masti,“ dodaje Rim. Dakle, dok pokušavate da ‘kaznite’ sebe za još jedan kolač, zapravo radite protiv svog tela.
Kako pronaći balans?
Ključ je u pripremi – ne samo hrane, već i sopstvenog pristupa.
Napravite prioritete: Ako znate da ćete uživati u desertu koji se priprema samo za praznike, poput bakine balklave sa orasima, dopustite sebi taj trenutak bez griže savesti.
Dodajte povrće na tanjir: Neka pola tanjira zauzmu šareni dodaci poput salate, pečenog povrća ili zelenog pasulja – tako ćete ostaviti prostora za bogatije ukuse koje ne želite da propustite.
Krećite se: Kratka šetnja nakon obroka može učiniti čuda za vaše telo, smanjujući nivo šećera u krvi i pospešujući varenje.
Najčešća greška – preskakanje obroka
Iako mnogi misle da je preskakanje doručka ili ručka pametan način da „sačuvaju“ kalorije, Rim upozorava da to često dovodi do prejedanja. „Kada ste previše gladni, teže je doneti racionalne odluke,“ kaže ona. Umesto toga, jedite manje, uravnotežene obroke tokom dana kako biste se pripremili za večernje uživanje.
Šta nakon praznika?
Posle obilnih obroka tokom praznika, mnogi osećaju potrebu za detoksom – sokovima, postom ili iscrpljujućim treninzima. Ali Rim smatra da je to bespotrebno.
„Jedan obrok ili jedan dan prejedanja neće promeniti vašu težinu niti zdravlje,“ kaže ona. Ključ je u povratku rutini i planiranju: šta biste sledeći put mogli učiniti drugačije?
Najvažnije od svega – oslobodite se etiketa „dobra“ i „loša“ hrana. Svaki obrok je prilika da uživate, ali i da se setite šta vam je zaista važno: zajedništvo, ljubav i trenutak koji ćete pamtiti.
Tagovi
