Ruski agresorski rat u Ukrajini, sankcije EU protiv Rusije i njihov uticaj na energetsku bezbednost i inflaciju – bile su glavne teme govora premijera Viktora Orbana Mađarima na 31. na letnjoj akademiji u Rumuniji.
„Ovo nije naš rat“
Povodom rata u Ukrajini, Orban je naglasio: „Ovo nije naš rat“. On je takođe kritikovao Zapad zbog ignorisanja ruskih bezbednosnih zahteva uoči ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
„Sa predsednikom (Donaldom) Trampom i nemačkom kancelarkom (Angelom) Merkel, ovaj rat se nikada ne bi dogodio“.
Ukrajinci ne mogu da pobede u ovom ratu, sankcije neće baciti Rusiju na kolena. Rat se može okončati samo rusko-američkim pregovorima, naglasio je mađarski premijer.
„Pošto Rusija želi garancije bezbednosti, ovaj rat se može okončati samo mirovnim pregovorima između Rusije i Amerike“, rekao je on.
„EU treba da stane između Ukrajine i Rusije“
„Potrebna je nova strategija koja bi trebalo da se fokusira na mirovne pregovore i izradu dobrog mirovnog predloga… umesto na pobedu u ratu“, rekao je Orban u govoru u Rumuniji.
Zapadna strategija izgrađena na četiri stuba, rekao je: prvi da Ukrajina može da dobije rat protiv Rusije NATO oružjem, da će sankcije oslabiti Rusiju i destabilizovati njeno rukovodstvo, da će sankcije naštetiti Rusiji više nego Evropi i da svet bi se postrojio u znak podrške Evropi.
Mađarski premijer je rekao da je ova strategija propala, pošto se vlade u Evropi urušavaju „kao domine“, cene energije su porasle i da je sada potrebna nova strategija.
„Sedimo u automobilu čije su sve četiri gume probušene: apsolutno je jasno da se rat ne može dobiti na ovaj način“, rekao je Orban svojim pristalicama.
On je rekao da Ukrajina nikada neće dobiti rat na ovaj način „jednostavno zato što ruska vojska ima asimetričnu dominaciju“.
Evropska unija ne treba da stane uz Ukrajince, već između Rusa i Ukrajinaca.
Viktor Orban je odbacio zabrinutost Zapada da se Rusi neće zaustaviti na ukrajinskoj granici.
To je „ukrajinska propaganda“, kako je rekao Orban i dodao da Rusija nikada neće napasti NATO koji je jači od Rusije.
Za krizu su, smatra Orban, krive SAD
Mađarski premijer sebe vidi u borbi sa Zapadom koji njegovoj zemlji želi da nametne ne samo pogrešne sankcije već i strane vrednosti. „Nestaju snaga i prestiž zapadne civilizacije.“
Orban je naglasio da je Zapad izgubio kontrolu nad energentima i da će kontrolisati samo 35 odsto. On je situaciju u Evropi opisao kao dvostruko tešku. Za to su, smatra Orban, odgovorne SAD.
Orban je ranije rekao da Mađarska nije voljna da podrži embargo EU ili ograničenja na uvoz ruskog gasa jer bi to potkopalo njenu ekonomiju, koja se oko 85 odsto oslanja na ruski gas.
Orban je na izborima u aprilu josvojio četvrti mandat. On se suočava sa svojim najtežim izazovom od preuzimanja vlasti 2010: sa dvocifrenom inflacijom, slabom forintom i blokadom fondova EU usred spora sa Briselom oko demokratskih standarda. Protiv Mađarske je trenutno u toku nekoliko sudskih postupaka.
„Brisel“ kontroliše „vojska“ američkog investitora i promotera demokratije Džordža Soroša. Milijarder Soroš je rođen u Mađarskoj i preživeo Holokaust. Godinama je neprijatelj desničarske vlade u Budimpešti.
„Oni neka žive kako žele, ali i neka puste i nas da živimo kako želimo“, zahtevao je Orban, aludirajući na tužbe koje je EU pokrenula protiv Mađarske za kršenje zakona u EU u vezi sa LGBTQ osobama.
Tradicionalni Orbanovi govori
U Rumuniji, u Transilvaniji živi oko milion i po pripadnika etničkih Mađara. Do 1918. ovaj region je pripadao Mađarskoj. Stranka Fides održava letnju akademiju u Bajle Tusnadu (mađarski Tušnadfurdo) više od tri decenije, zbog pandemije korone je 2 godine bila pauza.
Orban, koji je suosnivač Fidesa, tradicionalno tamo drži završni govor. Prvi put tamo pojavio 1998. Elokventni šef mađarske vlade iz susedne zemlje je 2014. je tamo proglasio „neliberalnu državu“, a 2016. izrazio podršku budućem predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Danas su rumunski nacionalisti pokušali na početku da poremete Orbanov govor. Vikali su: „Transilvanija će zauvek ostati rumunsko tlo!“ Odvela ih je rumunska policija.
Tagovi
