„Jedinstvo je mrtvo, bezbedne granice više ne postoje, ali Mađarska nikada neće pokleknuti pred masovnim migracijama, potrebna nam je promena u Briselu da zaustavimo imigraciju!“ poručio je Orban na platformi X.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu uveče posle godina teških pregovora duboku reformu evropske migracione politike kojom se pooštravaju kontrole dolazaka na granice EU i uspostavlja sistem solidarnosti država-članica.
Tokom plenarne sednice u Briselu koju su nakratko prekinuli protesti aktivista za ljudska prava, usvojeno je svih deset tekstova „Pakta o migraciji i azilu“ koji je rezultat teškog kompromisa.
„Ovo je ogroman korak za Evropu“ – ocenila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle glasanja, pozdravivši „zaista istorijski dan“.
Isti pridev je koristilo nekoliko lidera i zvaničnika, i u Berlinu i u Atini.
Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je „neophodan istorijski korak“ koji „ograničava neregularnu imigraciju i konačno rasterećuje zemlje koje su posebno pogođene“.
Među zemljama dolaska Grčka je, preko svog ministra za migracije Dimitrisa Kairidisa, pozdravila „veliki korak napred“.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi pozdravio je što da su poslanici Evropskog parlamenta našli „najbolji mogući kompromis koji uzima u obzir prioritetne potrebe Italije“.
Predsednica Evropskog parlamenta, Maltežanka Roberta Mecola, ocenila je da je Pakt omogućio „obezbeđivanje spoljnih granica Evrope, dao jasnoću važećim pravilima i garantovao ravnotežu solidarnosti i odgovornosti, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava“.
Tri glavne evropske političke porodice – EPP (desnica), Socijalisti i demokrate (SD) i Obnovi Evropu, generalno su podržale Pakt koji je izazvao protivljenje velikog dela krajnje desnice, ali i Zelenih, radikalne levice i neki socijalisti.
Na strani nezadovoljnih je Orban, a njegov poljski kolega Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, uverio je da će njegova vlada „zaštititi“ Poljsku od programa relokacije migranata.
Pakt o migraciji zasnovan je na predlogu Komisije predstavljenom u septembru 2020. godine posle neuspeha prethodnog pokušaja reformi, nakon izbegličke krize 2015-2016.
Reformu koja je bila predmet političkog dogovora u decembru, sada će morati da formalno potvrdi Savet EU verovatno krajem aprila. Cilj pregovarača je bio da se apsolutno uspe pre evropskih izbora u junu iz straha da će sledeći parlament sahraniti projekat.
Uporedo sa ovom reformom, koja će se primeniti tek 2026. godine, EU povećava broj kontroverznih sporazuma sa zemljama porekla i tranzita prognanika (Tunis, Mauritanija, Egipat) da bi pokušala da smanji broj pristiglih na svoje granice.
