Orbanove investicije u RS: „Prodajom prirodnih i privrednih resursa do političke podrške“

Pre nekoliko dana počela je realizacija dogovora predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana i srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika (SNSD) iz novembra prošle godine. 100 miliona evra iz mađarskog fonda počele su da stižu u Republiku Srpsku, kroz bespovratna sredstva poljoprivrednicima do 25 hiljada evra, za nabavku opreme i alata mađarske proizvodnje.

Program podrške u RS realizuje Fondacija za održivi razvoj „Progresus“, koja je osnovana na inicijativu Vlade Mađarske, po modelu koji već postoji u zemljama u kojima Mađari žive u značajnom broju. Što se tiče BiH, prema poslednjem popisu, u zemlji živi 350 Mađara, od čega 166 u Republici Srpskoj, što otvara pitanje interesa Mađarske.

Dijaspora bez pokrića

„Činjenica je da Mađarska ima i u Srbiji jedan program pomoći Mađarima u Vojvodini, koji je u vezi sa stimulacijom i pomoći za razvoj poljoprivrede. Moguće da to ima neke simetrije, sa ovim ovdje“, kaže ekonomista Zoran Pavlović, iako ostavlja otvorenim ovo povlačenje paralele, jer u RS gotovo da i nema Mađara, za razliku od Srbije.

Inače, Mađarska već godinama izdvaja velike sume novca za zajednice Mađara u dijaspori preko Fonda Betlen Gabor, zbog čega je RS u tom slučaju iznenađenje, jer Mađara gotovo da i nema. Mađarska nije stala na poljoprivredi, već posao širi i na obnovljive izvore energije u BiH. Kompanija „Lugos Renewables“ iz Budimpešte postala je vlasnik 70 odsto akcija preduzeća „Solarne elektrane Trebinje1“, ali ugovor nije dostupan javnosti.

„Što se tiče dijela koji se odnosi na solarnu elektranu, s obzirom na naš potencijal, smatram da je šteta što je tako nešto prepušteno nekoj stranoj kompaniji, posebno ako se uzme u obzir sadašnji problem sa energijom“, kaže Pavlović.

Vrednost elektrane je 50 miliona evra a koncesija je prvo dodeljena Elektroprivredi RS, kao kupcu sa pravom preče kupovine zbog javnog interesa, iako je sada jasno da RS, ističu poznavaoci prilika, nikada nije imala nameru da gradi solarnu elektranu, nego da upravo Mađarima ustupi većinsko vlasništvo.

Čast i ponos na dobošu

„70 odsto vlasništva nad tim preduzećem, čija je koncesija prenesena, ustupljeno je toj mađarskoj kompaniji, bez javnog nadmetanja, pod uslovima koji nama nisu poznati. Dijelovi ugovora koji se pojavljuju u javnosti, pokazuju da bi to moglo biti štetno po RS, s obzirom da se tih 70 odsto prodaje za pet miliona a da postoji klauzula da se to može prodati nazad za 16 miliona maraka“, kaže Srđan Traljić, iz Transprency Internacional-a BiH.

Elektroprivreda Republike Srpske potpisala je pre dve godine ugovor o koncesiji sa resornim ministarstvom. Tom prilikom je potvrđeno da je urađen ekološki eleborat i studija uticaja na životnu sredinu, te da je sve spremno za početak radova.

„Očekivati je da u narednih šest mjeseci dobijemo građevinsku dozvolu i izradimo model za izgradnju kompletne solarne elektrane, a to znači izgradnja i finansiranje ove solarne elektrane“, rekao je tada direktor Elektroprivrde, Luka Petrović, naglasivši da je velika čast i ponos da RS ima ovakav projekat.

Godinu dana kasnije, Mađari su ušli kao većinski vlasnici u celi projekat a još se čeka odluka Konkurentskog savjeta BiH, koji mora da potvrdi preuzimanje većinskog paketa.

„To je najpovoljniji model koji je potpisan u Evropi. Model se odnosi na to da će Elektroprivreda po povoljnoj cijeni otkupljivati električnu energiju i dobiće na startu 5,5 miliona maraka, a neće ni marke uložiti u realizaciju te investicije“, rekao je Petrović, komentarišući potpisivanje ugovora sa Mađarima.

Posrednici

Fondacija je po definiciji udruženje građana, podseća Siniša Vukelić, urednik poslovnog portala Capital, pa je tim više neverovatno da je udruženje preuzelo posao raspodele sredstava za poljoprivrednike.

„Očito da u pozadini svega podrška mađarskog fonda ima političke razloge. Skrivaju se ugovori u kojima je dato većinsko vasništvo u solarnoj elektrani, a upitna je i fondacija koja upravlja novcem jer iza njih ne stoji RS“, kaže Siniša Vukelić i dodaje, da se stiče utisak da svaka spoljnopolitička podrška Dodiku završi prodajom prirodnih resursa u RS.

„Na tajnoj sjednici Narodne skupštine RS prodata je kompletna naftna industrija RS. Za podršku Izraela, obećao je da će realizovati prodaju Rudnika željezne rude Ljubija. A sada se za političku podršku nudi učešće u najvećoj solarnoj elektrani“, kaže Vukelić, navodeći da već po ustaljenoj matrici, nekoliko meseci nakon podrške Dodiku, isplivaju ekonomski interesi zemalja koje mu daju podršku.

Novac za kampanju

Slična politička delovanja i način njihove realizacije zajednička su tačka Orbana i Dodika, smatra politička analitičarka, Tanja Topić. Ne radi se samo o političkoj podršci Dodiku, koja i finansijski na ovaj način ulazi u RS u toku izborne kampanje, već i podršci Orbanu u njegovoj politici od strane Dodika.

„Ono što je bliskost dva lidera još ojačala je odluka Mađarske da iskoristi veto kako bi se spriječile sankcije koje je EU u jednom trenutku pokrenula prema pojedincima u BiH, zbog kršenja principa na kojima počiva EU“, kaže Topić, koja očekuje da će te veze i dalje jačati, s obzirom na njihove politike koje sprovode u svojim zemljama.