Orao krstaš ima životni vek kao i čovek, raspon krila od 2 metra, simbol je na mnogim grbovima i zastavama, živi u visokim krošnjama i ugrožena je vrsta. Međutim, poslednji par orlova krstaša na severu Srbije dobio je prinove i uz pomoć srpskih i ornitologa iz EU – ostaće nam u komšiluku.
Gnezdo u kojem živi donednavno poslednji par orlova krstaša u Srbiji, nalazi se na mestu koje pripada i Srbiji i Mađarskoj i Rumuniji. Na najvišim granama hrasta, na tromeđi ovih država, «carski orao» (kako ga zovu ljubitelji ptica) bio je simbol vrste koja zauvek nestaje. Uticajem na prirodu i industrijalizacijom čovek je učinio da glodari, kojima se orlovi hrane, budu istrebljeni pa im je pored gubitka «smeštaja» pretila i opasnost da umru od gladi.
Pune
tri godine ornitolozi su uz podršku Evropske unije (EU) pratili i
čuvali ove ptice, uklanjali poljoprivredne otrove i nanovo gradili
stanište izumirućoj vrsti. U periodu kada orlovi podižu potomstvo,
od marta do jula, volonteri Društva
za zaštitu i proučavanje ptica Srbije svake
su godine čuvali gnezdo i nadgledali ove ptice. I trud se isplatio –
novih pet mladunaca sada odrasta u Banatu, na krajnjem severu
Srbije.
Uoči Svetskog dana biodiverziteta, 22. maja Milan Ružić, izvršni direktor Društva poručuje: „Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene. Uz podršku Evropske komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije značajno smo napredovali, posebno uz iskustva mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.
Tri
gnezdeća para orlova krstaša koliko ih sada živi u Srbiji
predstavljaju uspeh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga
za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi
parovi u mnogim delovima severa Srbije ne mogu da pronađu stara
stabla na kojima grade gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice,
omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja. Stručnjake
brine i učestalo trovanje divljih ptica u neposrednoj blizini
staništa orlova.
Društvo za zaštitu ptica planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih ptica po napuštanju gnezda. Takav način praćena pružiće informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.
“Priroda ne poznaje granice pa je i zaštita biodiverziteta ili konkretnih vrsta kao što je orao krstaš nešto oko čega se mora ujediniti ne samo Evropa nego čitav svet. Takođe, problemi koji muče ugrožene vrste su vrlo slični, ali nemaju svi dovoljno efikasna rešenja- zbog čega je saradnja neophodna. Projekat “Pannoneagle LIFE” je zaista primer dobre prakse kako znanje i iskustvo iz pojedinačnih zemalja može biti okupljeno, podržano od strane Evropske Unije i da za rezultat ima uspeh”, poručuje Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu I proučavanje ptica Srbije.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ sa ukupnim budžetom preko 3,5 miliona evra sprovodi se uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske unije i traje do 2022. godine. Grupa od 13 organizacija iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije nastoji da omogući povećanje populacije orla krstaša i smanjenje stradanjaovih životinja.