Oružje – srpski izvozni brend: „Mušterija ima širom sveta“

Srpska industrija oružja, ili namenska industrija, ima dugu tradiciju, i kako navode u Ministarstvu odbrane, naoružanje je srpski izvozni brend. Ta industrija beleži primetan rast, ali je ipak prema dostupnim podacima, pandemija uticala i na ovaj segment.

U periodu 2005–2019. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme iznosi 3,7 milijardi dolara, i u toj oblasti je ostvaren značajan suficit.

Još u 2019. godini zabeležen je izvestan pad pa je te godine izvoz oružja i vojne opreme iznosio nešto preko 400 miliona dolara. Projekcije Ministarstva odbrane su bile da će u 2020. izvoz oružja dostići čitavih 600 miliona dolara.

Izvozni aduti srpske odbrambene industrije su pre svega avion Lasta, samohodna haubica Nora 155mm, oklopno borbeno vozilo Lazar, minobacači, sve vrste pešadijske i artiljerijske municije i raketa, balistička zaštitna oprema, kao i eksplozivi i baruti.

Ako se pogledaju podaci o najvećim kupcima, to su pre svih Ujedinjeni Arapski Emirati, a zatim slede Kipar, SAD, Bugarska i Saudijska Arabija.

Mušterije širom sveta

Poenta čitave priče je da srpska industrija oružja zaista ima mušterije širom sveta, i u tom pogledu uopšte nije probirljiva, ističe za DW Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Kod države zaista postoji impuls da se dobije svaki mogući dinar iz te industrije. Ono što je neka crvena linija je da ta država u koju se izvozi nije pod sankcijama Ujedinjenih nacija (UN), ili da tamo ne postoji neki konflikt, i tu se postupa malo obazrivije“.

Ali, kako naš sagovornik dodaje, Srbija se nije uvek držala tih pravila i podseća na „situaciju pre dve godine kada se naše oružje otkrilo u Nagorno Karabahu, i kada je upravo ime koje se sada spominje u vezi pada ukrajinskog aviona u Grčkoj, Slobodan Tešić, i tada provejavalo. Imali smo i problem prošle godine kada se srpsko oružje našlo kod grupa povezanih sa Al Kaidom. Ali, činjenica je da govorimo o tome da je i oružje tržišna roba kao i svaka druga, i morate da se vodite logikom pozražnje, i nije Srbija u tom smislu nikakav izuzetak“, ocenjuje naš sagovornik.

Ukrajinski avion- ključno pitanje

Pad ukrajinskog transportnog aviona u Grčkoj izazvao je brojne spekulacije i razne scenarije tog događaja.

Kako pišu beogradski mediji tovar tog aviona se vezuje za kompaniju iza koje neformalno stoji Slobodan Tešić. Tešić je od 2003. bio na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u Liberiju, i sa te liste je skinut 2013 godine nakon dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast. Tešić je ipak 2017. godine osvanuo na „crnoj listi“ SAD, kada su mu izrečene sankcije, a on označen kao „najveći trgovac oružjem i municijom na Balkanu“.

Vuk Vuksanović smatra da je tu „ključni problem što je to bio ukrajinski avion. Zvanično je to bila srpska roba namenjena Bangladešu, ali se tu opet postavlja pitanje ukrajinskog aviona. To je ono što zahteva istragu državnih organa, kako bi javnost dobila odgovor na pitanje otkud naravno ukrajinski avion u trenutku kada besni u ovom trenutku najveći međunarodni sukob na teritoriji Ukrajine“, napominje Vuksanović.

Procvat crnog tržišta

Postoji i neka drugačija verzija događaja, u situaciji kada oko toga kruže razne spekulacije, a to je da „to može biti oružje za Ukrajinu, a isto tako i da to bude oružje iz Ukrajine za nekog drugog, skreće pažnju Vuksanović:

„Ukrajina je i pre rata bila jedno od međunarodnih čvorišta i sivog i crnog globalnog tržišta naoružanja. Naravno, sa ovim ratom i količinom naoružanja, vidimo da je ponovo procvetao međunarodni šverc naoružanja, i da se recimo zapadno naoružanje koje je bilo namenjeno Ukrajini može naći u konfliktnim zonama širom sveta. Strahuje se i da može završiti u rukama terorističkim, ili organizovanih kriminalnih grupa u Evropi“, kaže Vuksanović za DW.

Novo opasno balansiranje?

U srpskoj javnosti se posebno negativno tumači mogućnost da je reč o srpskom oružju koje je bilo namenjeno Ukrajini, i da to može biti dodatni razlog za oštru reakciju Rusije.

Vuk Vuksanović primećuje „da to može biti još jedan način za vlasti u Beogradu da igraju svoju staru igru. A to bi značilo sa jedne strane tajna municija za Ukrajinu- kako bi se na taj način odobrovoljio Zapad- a sa druge strane se onda Rusiji dozvole druge pogodnosti, recimo da otvore Russia Today i Yandex u Srbiji. To je sve deo ponašanja beogradske elite da balansira, i da pokušava kroz različite kontrausluge kupuje dobru volju u različitim stranim centrima moći. Ali, sada je samo pitanje da li postoji trenutak kada se taj balans polomi, i vi naljutite nekoga“, zaključuje istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.