„Osamnaest godina menjamo ministre, reforme, fokuse, i nismo nigde stigli“. „Tužno je veliki procenat učenika ispod praga funkcionlane pismenosti“: Šta nam govore rezultati PISA testiranja

„Razočaravajuća su postignuća na PISA testu, sa tužno velikim procentom učenika ispod praga funkcionalne pismenosti“, ocenila je Dragica Pavlović Babić, koordinatorka PISA testiranja u Srbiji u Novom danu TV N1.

Dragica Pavlović Babić objasnila je da funkcionalna pismenost predstavlja set intelektualnih potencijala koje učeniku omogućavaju da se snalazi u svetu informacija i da može da se prilagođava.

U pogledu zatadaka kojima se ona definiše, navodi ona, oni nisu veoma visoki, već je to repoduktivni nivo – poznati tekstovi, situacije bliske iskustvu, zaključivanje na osnovu datih situacija – vrlo jednostavni zadaci i primena naučenog u školi.

„Veliki je procenat, tužno veliki, učenika ispod praga funkcionalne pismenosti, i skoro isto toliko učenika je na prvom niovu iznad praga funkcionalne pismenosti. Možemo da kažemo da sistem u celini radi na nivou bazične funkcionalne pismenosti“, dodala je Dragica Pavlović Babić.

Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja, učenici iz Srbije zauzeli su 45. mesto, među 79 zemalja.

Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je oko 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole širom Srbije. Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (na 21. mestu) i Hrvatska (na 29.), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52.) i Bosna i Hercegovina (62.), dok su prva dva mesta zauzeli Kina i Singapur.

Član Nacionalnog PISA tima Aleksandar Baucel rekao je da osamnaest godina menjamo reforme i fokuse obrazovnog sistema i da nismo nigde stigli, pa možda odlučimo i da nam PISA ne treba jer nas stalno podseća da loše radimo, pa ćemo da je ukinemo.

Baucel je rekao da ulaganja u obrazovanje nisu dovoljna, već je potrebna drugačija organizacija rada, sarađivanje kako bi se izgradio sistem koji će funkckonisati dugoročno.

„Osamnaest godina menjamo i ministre i reforme i fokuse i nismo nigde stigli. Sad je pitanje da li ćemo tako nastaviti. Možda odlučimo da nam PISA ne treba jer nas stalno podseća da loše radimo, pa ćemo da je ukinemo. Život je uporan, stalno podseća gde loše radimo, a na nama je da naučimo da budemo funkcionalno pismeni, da naučimo nešto od tog života“, kazao je on.

Baucel je dodao da rezultati jasno pokazuju da je nastava u Srbiji tradicionalnog tipa, predavačka, gde nastavnik ispriča šta deca treba da nauče, ponove na časovima ocenjivanja, i to je dominantna igra.

„Ima kreativnih nastavnika, ali to su ipak incidenti i izolovani slučajevi, a dominantno sistem je u celini fokusiran na trdicionalnu nastavu. I to se vidi i na PISI“, kaže on.

O odgovornosti za ovakve rezultete možemo da pričamo unazad – ili za ubuduće, kazao je on, pozivajući predsednika Srbije da reaguje.

„On je predsednik svih nas, a svi smo zainteresovani da obrazovanje bude dobro, zašto ne bi pozvao sve nas i rekao – obrazovanje je važno, dajte da se dogovorimo da svaki čovek ima dobro obrazovanje, pa ćemo se posle svađati oko politike“, kazao je Baucel. 

U Hrvatskoj se predsednica izjasnila oko toga, dodao je Baucel, a u Srbiji nisu ni predsednik, ni premijerka.

„Time se šalje poruka da to nije dovoljno važna društvena tema“, zaključio je on.

„Obrazovanje je masovan sistem, to mora da se sprovede kvalitetno, ako se samo mali broj ljudi pita onda je teško i dobru ideju sprovesti na kvalitetan način jer – ko nam garantuje da će sa sledećim nekim ministarstvom biti kontinuiteta. Pa i iz perspektive nastavnika koji se onda pita zašto se trudi, pa učenika koji vidi da je nastavnik nezadovoljan, pa i on postane demotivisan. To je začarani krug problema“, upozorio je Baucel.