U ponedeljak uveče, odigran je novi Večiti derbi, i mada fudbal odavno nije ni peta najvažnija treća najsporednija stvar u Srbiji, i dalje uspeva da izazove kontroverze – mada ne zbog igre i taktike.
Tako je, uostalom, u svakom polju, od „stvarne“ politike do filma. O filmu, pardon filmovima, reč je i na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika, koju potpisuje – tekst, naravno, za dizajn je zadužen Miloš Sinđelić – Zoran Panović. Malo je stvari koje nemaju veze s politikom, a čini se nekad jednako toliko onih koje nemaju dodirnih tačaka sa Kosovom i Metohijom. Oko godišnjice događaja u Banjskoj, možda bi trebalo ponovo pročitati „Ruskog konzula“, a „Sudiju“ još više.
Na kioscima je broj krcat kao jesenji šipak – a to je samo nagoveštaj onoga što vas čeka narednih četvrtaka, kako se bude približavao još jedan rođendan Nedeljnika…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
Nedeljnik 663
OSKARI – Da je „Ruski konzul“ snimljen pre Putinove aneksije Krima, sigurno bi imao veće šanse na međunarodnoj sceni. U ovakvom geopolitičkom i geokulturnom ambijentu ono „ruski“ i nije neka prednost za Oskara. Pre je za „kenselovanje“. Mada da je u ovakvim stvarima presudno biti i „angloamerički“, onda bi „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića, samo da mogu, počistili konkurenciju. Za njih bi, da može, verovatno glasao i Kristofer Hil… Velika analiza Zorana Panovića.
LALIĆ – „Uvek mi je bilo interesantno zašto ljudi od svih milijardera najviše mrze Bila Gejtsa, i mislim da sam to konačno otkrio u novom dokumentarcu“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.
ST. PROTIĆ – Mnogo je reči prosuto u poslednje vreme o francusko-srpskom prijateljstvu. Uglavnom olakih i stereotipnih. Od ljudi koji o tome odveć malo znaju. Postojala je generacijska bliskost Srba i Francuza. Nekih Srba i nekih Francuza. Bliskost intelektualna, vrednosna, interesna. I taj odnos, razume se, nije mogao biti ravnopravan. Poznato je da je istinsko prijateljstvo dvaju naroda iskovano u strašnim godinama Velikog rata (1914-1918), pogotovu tokom formiranja i proboja Solunskog fronta. A ni tad stvari, u istorijskoj realnosti, nisu bile idealne. Istorijske lekcije Milana St. Protića u novom Nedeljniku.
PANTELIĆ – Vrlo malo evropskih zvaničnika i diplomata smatra da predsednik Srbije zaista želi da realizuje proklamovani cilj da naša zemlja uđe u punopravno članstvo u EU. Takav stav se učvrstio na osnovu politike vlasti u Beogradu u poslednjih 12 godina, dok se na suprotnoj strani ne vide političke snage koje bi u zemlji sprovele reforme i sredile državu po zapadnim standardima. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju.
IZRAEL – Na Bliskom istoku niko nije iznenađen ratom jer čeka se mesecima da krene. U vazduhu se osećala atmosfera nadolazeće ratne oluje. Izraelci su prodorom obaveštajne službe u lanac nabavke tehnike za sistem veza Hezbolaha stvorili neviđenu priliku da doslovce u nekoliko sekundi postignu efekte koje bi bilo nezamislivo postići konvencionalnim sredstvima, piše Aleksandar Radić u vojnoj analizi u novom Nedeljniku.
Tagovi
