(Beta) – Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da Srbi nisu svojom voljom bojkotovali prošlonedeljne lokalne izbore na severu Kosova, već da je to posledica zastrašivanja i nasilja orkestriranog iz Beograda.
„Ovo nije bio dobrovoljni bojkot lokalnih Srba. Ovo je bio bojkot koji se desio zbog pretnji, zastrašivanja i nasilja orkestriranog iz Beograda, a sprovodile su ga nelegalne i kriminalne strukture kojima upravljaju ljudi, Srbi, koji su na crnoj listi SAD i Velike Britanije“, rekla je Osmani makedonskoj televiziji Telma.
Osmani je kazala da izbori za četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova nisu bili ishitreni i da su morali da budu organizovani, ne zato što je Priština to želela, nego zato što je Beograd „izvršio pritisak“ na srpske gradonačelnike da podnesu ostavke.
„Beograd ih je pritiskao da podnesu ostavke, a naš Ustav predviđa izbore ako gradonačelnik podnese ostavku. Dakle, njihov izbor je bio da Kosovo stave u neoubičajenn proces vanrednih izbora, a mi smo naravno poštovali naš Ustav i najbolje evropske standarde“, rekla je Osmani.
Izbore na severu Kosova kosovske vlasti su raspisale nakon što su Srbi u novembru prošle godine napustili kosovske institucije i kao uslove za povratak postavili formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa Kosova. Pošto Priština nije ispunila te uslove, odlučili su da bojkotuju lokalne izbore 23. aprila.
Na pitanje zašto se žurilo sa tim lokalnim izborima, s obzirom na bojkot Srba, Osmani je rekla da „ne razume kako reč ‘požurio’ uopšte može da se pominje u postojećoj situaciji“.
Dodala je da su ti izbori bili zakazani za decembar prošle godine, ali da su ih vlasti u Prištini odložile za april „dajući šansu za bolje uslove u naredna četiri meseca“.
Na pitanje kada će Priština formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO), ona je rekla da će „Kosovo biti potpuno konstruktivno i otvoreno sa predlozima“ i da će „obezbediti da se poštuju najbolji evropski standardi kada su manjine u pitanju“, ali i da je „prvi kriterijum odluka Ustavnog suda Kosova iz 2015. da ništa ne može biti monoetično“.
„To znači da (ZSO) mora da predstavlja multietnički karakter Kosova i svakako da ne stvara novi nivo upravljanja, ali može da bude koordinacija između opština koje lobiraju za svoje nadležnosti kod nacionalne vlade“, rekla je kosovska predsednica.
Navela je da je Kosovo „vrlo jasno stavilo do znanja da će vodeći principi biti odluka Ustavnog suda Kosova, Ustav Kosova, kao i pisani stav SAD koji je objavljen pre jedan mesec“.
„U okviru ovih parametara daćemo svoj predlog o kojem će se onda raspravljati u Briselu, kako je navedeno u Sporazumu (o putu ka normlaizaciji odnosa Kosova i Srbije)“, rekla je Osmani.
Dodala je da taj Sporazum, o kojem su se lideri dve strane saglasili u Briselu 27. februara, i njegov Implementacioni Aneks, o kojem su postigli dogovor u Ohridu 18. marta, omogućavaju primenu svih prethodnih sporazuma koji su legalni, obavezujući i validni.
Tagovi
