Ekonomsko osnaživanje žena u fokusu je interesovanja sve šire publike u Srbiji. Razgovarali smo o ovom važnom pitanju sa Brankicom Janković, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, koja se već godinama zalaže za eliminaciju svih oblika diskriminacije.
***
1. Kako bi veće učešće žena u ekonomiji moglo pozitivno uticati na održivi rast u Srbiji u ekonomskom, društvenom i kulturnom smislu? Kakvo je trenutno stanje u vezi sa učešćem žena u ekonomiji, koje prepreke postoje i koje mere bi mogle poboljšati situaciju?
U Srbiji više od 51% stanovništva čine žene, ali mnoge od njih nisu ni izbliza ostvarile svoj puni potencijal, tako da nije potrebna diploma iz ekonomije da bi se razumelo da je veće učešće žena u ekonomiji važan uslov za održivi razvoj. Zamislite da svaka žena može od svojih znanja, veština i rada da zarađuje za sebe i svoju porodicu – zar to ne bi bilo dobro i za čitavu zajednicu? Trenutne statistike nigde nisu ohrabrujuće, ali to ne sme da nas zaustavi. Strategije, mere i propisi postoje, ali nisu dovoljni sami po sebi. Upravo zato je neophodno menjati poslovnu i korporativnu kulturu u pravcu veće rodne ravnopravnosti i stvarati inkluzivno radno okruženje, što je dugotrajan proces i od svih nas zavisi koliko će trajati.
2. Kako vidite ulogu obrazovanja i stručne obuke u unapređenju ekonomskog položaja žena u Srbiji, posebno u ruralnim sredinama? Koji su to programi i inicijative koji su se pokazali kao najefikasniji?
Obuke koje ženama pružaju mogućnost da steknu šire znanje i digitalne veštine pokazale su se najefikasnijim, jer omogućavaju ženama steknu samopouzdanje i osamostale se. Kada ženu sa sela obučite da koristi mejl i društvene mreže za plasman proizvoda, pokažete joj kako da predstavi svoju ideju i aplicira za projekat, uradili ste mnogo više nego da ste joj dali jednokratnu finansijsku pomoć, koja je svakako važna.
To nam je potvrdio i naš nedavno završeni projekat „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima“, sproveden sa UN Women i ambasadom Norveške, a koji je omogućio da više od 300 žena uspešno završi obuke iz raznih domena preduzetništva i pokrene sopstveni posao, menjajući stvari na bolje za sve u svojoj zajednici.
Istovremeno, nastojimo da doprinesemo zakonskim rešenjima ili njihovim izmenama u korist svih građana. Na našu inicijativu izmenjeni su Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i Pravilnik o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, što je omogućilo ženama da se upišu kao samostalne vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i nepokretnosti. Naša praksa je pokazala da se žene i dalje odriču od nasledstva u korist muških srodnika pod pritiskom nepisanih patrijarhalnih pravila zbog čega smo organizovali nacionalnu konferenciju i objavili priručnik „Pravo na nasledstvo – jednako za sve“.
3. Podržali ste projekat „Ona zna – Ekonomsko osnaživanje žena“, koji se fokusira na ekonomsku nezavisnost žena. Koje konkretne korake kampanja preduzima kako bi osnažila žene koje nisu trenutno uključene u obrazovanje, zapošljavanje ili obuku?
Kada ne prepoznajemo snažan uticaj rodno zasnovanih očekivanja društva, potiskujemo naše stvarne želje i ambicije, mirimo se sa situacijom i racionalizujemo – kako svi, tako ću i ja. Kada nemamo mogućnost da samostalno odlučujemo o svojoj karijeri, obrazovanju, edukaciji i izboru posla to jeste neravnopravnost i neostvarivanje naših ljudskih prava. Situacija u kojoj žena ne može da bude samostalna ekonomski, ali i stambeno u ogromnoj meri doprinosi njenom opstanku u začaranom krugu zavisnosti, ponekad čak i nasilja.
Projekat „Ona zna“ obraća se upravo ovim ženama, ali i kompanijama. Moj tim i ja podržavamo i učestvujemo u ovim aktivnostima jer dobro znamo da možemo napredovati samo ako smo ravnopravni. Kroz uvažavanje žena i prepoznavanje njihovih potencijala, projekat je zamišljen kao platforma podrške i izgradnje samopouzdanja da žene znaju šta žele da postanu i da budu ohrabrene na tom svom putu.
4. Koje konkretne prakse treba implementirati u lokalnim zajednicama kako bi se osigurale jednake mogućnosti za žene u ekonomiji i društvu, uzimajući u obzir specifične izazove s kojima se suočavaju?
Lokalne vlasti bi trebalo da razumeju važnost ravnomerne zastupljenosti muškaraca i žena u donošenju odluka, ne samo radi ispunjenja zakonskih odredbi i kvota, već zato što različite perspektive donose najbolja rešenja za celu zajednicu. Osnaživanje žena znači i bolju dostupnost različitih usluga, kao što su zdravstvene usluge, putna infrastruktura i škole. Projekti za samozapošljavanje žena ili servisi podrške u lokalnoj zajednici biće mnogo efektniji ukoliko su kreirani na osnovu potreba onih kojima su namenjeni. Takođe, važno je imati strategiju društveno odgovornog poslovanja, podsticati socijalni dijalog, osnaživati kontrolne i inspekcijske organe, regulisanje fleksibilnog radnog vremena i radnog angažovanja u kriznim situacijama, što nam još uvek nedostaje.
5. Kakvi su Vaši planovi i ciljevi za budućnost u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena u Srbiji? Šta smatrate ključnim prioritetima u narednom periodu?
Prioritet nam je stvaranje jednakih mogućnosti za sve žene i unapređenje njihove ekonomske nezavisnosti. Predviđen je nastavak uspešnog projekta „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima“, kao i intenzivnija saradnja sa poslodavcima i kreatorima javnih politika kako bismo unapredili žensko preduzetništvo i ravnopravnost na radnom mestu. Iako ovo možda neće zvučati u duhu „tradicionalnih porodičnih vrednosti“, raspodela poslova u kući morala bi biti pravednija. I muškarci i žene se danas bore da naprave više za svoje porodice, kao i za kvalitetno vreme koje će provesti sa dragim ljudima, a sve to podrazumeva da kompanije i privatni sektor imaju više razumevanja i stvore uslove za bolji balans poslovnih i privatnih obaveza.
Lično, kao i do sada, trudiću se da u svakom trenutku budem dostupna svim građanima, a pre svega da budem prisutna „na terenu“ jer susreti sa ženama širom Srbije uvek predstavljaju inspiraciju za nove ideje i ohrabruju da sve ono što radim ima smisla.
***
Projekat Ona zna – ekonomsko osnaživanje žena, podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Impakt Hab Beograd, u partnerstvu sa AmCham Srbija, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga (CRJPO) i Erste bankom.
Jelena Mihajlović, Menadžerka za programe i koordinaciju, USAID:
“USAID je izuzetno posvećen temi rodne ravnopravnosti pri razvijanju programskih strategija. Osim projekta “Ona zna”, USAID ima izuzetne primere u ženskom osnaživanju, kao i na projektima koji se primarno ne bave rodnom ravnopravnošću, već, na primer – prehrambenom industrijom i mašinerijom, slobodom medija i inovacijama, pravosuđem. Aktivna podrška za dobijanje i zadržavanje dostojanstvenog posla, pristup rukovodećim pozicijama i finansijskim resursima vode ka jačoj ekonomiji i prosperitetnijem društvu za sve”.
