Milena Avramović Bjelica, izvršna direktorka i suosnivač, Chapter 4 Communications Consulting
U kojoj meri je COVID-19 kriza ukazala na značaj strateških komunikacija?
Osnova komunikacije je strategija, bez obzira da li govorimo o uobičajenom načinu rada ili nekom specifičnom, kao što je ovo vreme u kome trenutno živimo i radimo, a koje je uzrokovano pandemijom COVID-19. Bez ozbiljne strategije nema dobre komunikacije i podrške biznisu kroz komunikaciju. Ono što je pandemija donela jesu jedinstveni reputacioni i komunikacijski izazovi za kompanije jer su svi, bez izuzetka i bez obzira na industriju, morali da se prilagode novom načinu poslovanja i novom okruženju u kom posluju. Ono što je sigurno jeste da je pandemija doprinela da komunikacije postanu vidljiv prioritet i za najviši menadžment kompanija, jer su pandemijom pogođeni svi i bilo je potrebno kroz pravovremenu, tačnu i transparentnu komunikaciju preneti poruke zaposlenima, saradnicima, investitorima, kupcima, partnerima, regulatornim telima… Nažalost, izgleda da je morala da nam se desi pandemija kako bi osvestila mnoge o značaju komunikacija.
Koliko su brendovi u Srbiji komunikacijski dobro i brzo odgovorili na izazove u vezi sa pandemijom?
Odgovorili su podjednako dobro i brzo ili loše i sporo kao i bilo gde u svetu. COVID-19 je velika zagonetka za ceo svet i previše brzo se sve odvijalo, pogotovo u martu i aprilu, pa su sve kompanije imale slične ciljeve, a to je da se pobrinu za zaposlene i nastavak poslovanja kroz nove modele i uz primenu bezbedonosnih mera, da se očuvaju radna mesta, a onda da se informacije pravovremeno podele sa ostalim ciljnim grupama. U početku su interna, i tamo gde je bilo neophodno, i eksterna komunikacija bile najvažnije, a takoreći paralelno sa tim su se spremali i krizni scenariji. Kasnije kada su se svi ‘navikli’ na pandemiju nastavljeno je sa adekvatnom brend komunikacijom.
Da li ćutanje u krizi košta brend i koliko?
Komunikacija nikako ne sme da prestane. U vremenu u kom se mi trenutno nalazimo, a koje niko od nas nije iskusio ranije, ne možemo da sedimo i gledamo šta drugi rade, da čekamo i onda kažemo i mi ćemo tako. Ne, ovde su brendovi i kompanije morali da shvate jedinstvenu ulogu koju njihov brend ima u životima ljudi, da razumeju promene koje je pandemija donela i kako se promenio način rada i života, da vide kako brend i kompanija mogu biti korisni tokom krize. Takođe, u potrazi za prilikama mi, u Chapter 4, savetovali smo našim klijentima da urade pravu stvar tamo gde to ima smisla za njihovo poslovanje, da se uključe u određene projekte od opšteg, društvenog značaja, a da to prati vrednosti, misiju i viziju koju sama kompanija gaji. Baš kao i ljudi, i brendovi treba da koriste ton u zavisnosti od konteksta. Sada više nego ikada, kompanije i brendovi moraju da pokažu empatiju i razumevanje korisnika i njihovih potreba kroz primerenu komunikaciju. Ćutanje ne samo da mnogo košta brend, već može da ga potpuno uništi kao da nikad nije ni postojao.