Kad smo kod sudbine, Openhajmer je jedan od mnogih tvoraca (ili kotvoraca) nuklearnih bombi koji će se pretvoriti u žučne protivnike nuklearnog naoružanja. Zašto je to bio tako prirodan ljudski put ovih velikih naučnika? Šta ste saznali o njima i njihovim unutrašnjim borbama tokom istraživanja za pisanje ove knjige?
To je vrlo zanimljiv obrt, ali samo dok ga posmatramo iz daljine, na primer, onako kako mi danas posmatramo projekat „Menhetn“, sa velikom istorijskom distancom i iz jedne strogo nenuklearne zemlje kakva je Srbija. Ako priđemo bliže, odmah postaje jasno zašto se nakon Hirošime većina naučnika opirala daljem razvoju nuklearnog oružja. Zapravo, otvara se pitanje zašto se neki pojedinci, a među njima i Openhajmer, nisu ranije, konkretnije i oštrije založili protiv daljeg razvoja nuklearnih programa.
Danas živimo u svetu u kome nacisti nisu napravili svoju nuklearnu bombu. Kako je do otkrića fisije došlo na samom početku Drugog svetskog rata, fizičari pre 1945. godine nikako nisu mogli znati da Nemci neće zloupotrebiti ovo čudesno saznanje. Zapravo, bilo je savršeno logično da hoće. I jedini način da se tome suprotstave, način koji je predložio Leo Silard, ali jedini koji je tada iko mogao da smisli, bio je da se Nemci preteknu u tome i da se na Zapadu napravi bomba pre njih.
To nije bila laka trka. Nemačka fizika bila je najbolja na svetu u to doba i kako je, korak po korak, postajalo jasno da se lančana reakcija može izvesti i da je za to potrebna razumna količina fisilnog uranijuma (što je pokazao izveštaj takozvane MAUD komisije), niko nije sumnjao da nacisti mogu da naprave bombu. Zašto nisu? Ima puno argumenata, ali po mom mišljenju, najviše je doprinela preterana samouverenost nemačke Vrhovne komande da će se rat vrlo brzo završiti i da takav dugoročni projekat nije prioritet.
No, zamislite svet u kome se Hitler dokopao ovakvog oružja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 14. SEPTEMBRA
Tagovi
