Na svetskim su berzama cene deonica prošle nedelje oštro pale, jer inflacijski pritisci ne popuštaju, a centralne banke zbog toga povećavaju kamatne stope ili najavljuju da će to učiniti, što će usporiti rast svetske privrede.
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle nedelje skliznuo 4,6 odsto, na 31.392 boda, dok je S&P 500 potonuo 5,1 odsto, na 3.900 bodova, a Nasdaq indeks 5,6 odsto, na 11.340 bodova.
Najveći nedeljni pad tih indeksa od januara ponajviše je posledica nepopustljivo visoke inflacije u SAD-u.
U petak je objavljeno da su u maju potrošačke cene na godišnjem nivou porasle 8,6 odsto, dok su analitičari očekivali isti rast kao u aprilu, 8,3 odsto, prenosi Danas.
Zbog toga su splasnule nade ulagača da je inflacija u aprilu dosegnula vrhunac, te da će njeni pritisci popustiti, ali i nade da će američka centralna banka biti manje agresivna u zaoštravanju monetarne politike.
„Nakon ovog izveštaja splasnula je nada da bi krajem leta mogao da usledi zastoj u povećanju kamata. Jasno je da Fed zaostaje u pokušajima da stavi inflaciju pod kontrolu“, rekao je Džejson Prajd, direktor u fabrici Glenmede.
Kako se inflacija kreće na najvišim stepenima u 40 godina, Fed je od marta povećao kamate za 0,75 postotnih bodova, pa se sada kreću u rasponu od 0,75 do 1 odsto.
Očekuje se da će u jun i julu, a možda i u septembru, Fed dodatno povećati kamate za po 0,50 postotnih bodova, pa bi se do kraja godine ključne kamate mogle kretati u rasponu od 2,50 do 2,75 odsto.
Osim inflacije i povećanja kamata, nesigurnost na tržištu posledica je rata u Ukrajini, poremećaja u nabavnim lancima i usporavanja rasta najvećih privreda u svetu.
Zbog toga je od početka godine S&P 500 indeks u minusu više od 18 odsto, pa je na rubu tržišta „medveda“, odnosno pada za više od 20 odsto u odnosu na svoj rekordni stepen.
Tagovi
