Dok je Zemlja prolazila kroz leto s četiri ikada do sada izmerena najtoplija dana, potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp imaju potpuno različite vizije o tome kako da se pozabave promenom klime uz obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja energijom.
Ali, niko od njih nije dao mnogo detalja o tome kako bi stigli do toga.
Tokom govora o prihvatanju predsedničke kandidature na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, Haris je pomenula klimatske promene i istakla „osnovne slobode“ koje su tema izbora, uključujući „slobodu da se udiše čist vazduh i pije čista voda i živi bez zagađenja koje podstiče klimu kriza“.
Kao potpredsednica SAD, Haris je glasala za Zakon o smanjenju inflacije, značajan i za klimu, ali taj predlog predsednika Džozefa Bajdena je odobren jer je dobio samo podršku vladajućih demokrata. Kao senatorka iz Kalifornije, ona je bila prva sponzorka „Green New Deal“-a, široke serije predloga čiji je cilj da se SAD brzo pomere na potpuno „zelenu energiju“ koju zastupa najprogresivnije krilo Demokratske stranke.
Tramp je predvodio skandiranje „Vežbaj, dušo, vežbaj!“ i obećao da će demontirati „novu zelenu prevaru“ Bajdenove administracije što je rekao u govoru o prihvatanju predsedničke kandidature na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji. On je obećao da će povećati proizvodnju fosilnih goriva – nafte, prirodnog gasa i uglja, i ukinuti ključne delove zakona o klimi iz 2022.
„Imamo više tečnog zlata pod nogama nego bilo koja druga zemlja“, rekao je Tramp na konvenciji RNC. „Mi smo zemlja koja ima priliku da svojom energijom napravi apsolutno bogatstvo“.
Grupe za zaštitu životne sredine koje u velikoj meri podržavaju Haris, nazivaju je „dokazanom klimatskom šampionkom“ koja će se boriti protiv nafte i graditi na Bajdenovom klimatskom nasleđu, uključujući politike koje podstiču električna vozila i ograničavaju zagađenje ;iz elektrana na ugalj koje zagreva planetu.
„Nećemo se ;u Ovalnoj kancelariji vraćati na klimatsko poricanje“, rekla je Lena Mofit, izvršna direktorka „Evergreen Action“-a.
Republikanci tvrde da su Bajden i Haris proveli četiri godine donoseći „kaznene propise“ koji ciljaju na američku energetiku, a davali velikodušne poreske kredite za električna vozila i druge „zelene prioritete“ koji poreske obveznike koštaju milijarde dolara.
„Ovaj napad prekomernih i nečuvenih klimatskih pravila će zatvoriti elektrane i povećati troškove za energiju porodicama širom zemlje“, rekao je senator Džon Baraso, republikanac. „Republikanci će raditi na tome da ih zaustave i boriće se za rešenja koja štite naš vazduh i vodu i omogućavaju našoj ekonomiji da raste“, najavio je on.
Demokrate imaju jasnu prednost u tom pitanju. Po anketi AP-NORC sprovedenoj u julu, više od polovine Amerikanaca kaže da veruje Harisu „mnogo“ ili „u nekoj meri“ u vezi s rešavanjem klimatskih promena. Oko 70 odsto kaže da „nema mnogo“ poverenja u Trampa ili „uopštenema“ u vezi s tim. Iak, manje od polovine kaže da nema poverenja ni u Haris.
Haris je tokom kratkotrajne predsedničke kampanje 2020. rekla da se protivi eksploataciji nafta na moru i hidrauličkom frakturisanju stenja – procesu izvlačenja nafte i gasa poznatijem kao „fraking“.
Ali njena kampanja je razjasnila da ona više ne podržava zabranu „frakinga“, uobičajenu praksu koja je ključna za ekonomiju u državi Pensilvaniji, ključnoj kolebljivoj državi na izborima i drugom najvećem proizvođaču prirodnog gasa u SAD.
Kevin Buk, generalni direktor istraživačke firme iz Vašingtona „ClearView Energy Partners“, ;rekao je da promena stavova Haris pokazuje da ona „pokušava da uravnoteži glasače za klimu i pristalice industrije“, čak i kada njena kampanja zauzima „konkurentski stav“ prema industriji nafte i gasa.
Haris i Demokrate su pominjali nova pravila, odobrena Zakonom o klimi, za povećanje naknada koje naftne i gasne kompanije plaćaju za bušenje ili kopanje na javnom zemljištu. Takođe je podržala napore za čišćenje starih mesta bušenja i zatvaranje napuštenih bušotina koje izbacuju metan i druge zagađivače.
Tramp koji se kao predsednik zalagao za poništavanje mnogih zakona o zaštiti životne sredine, kaže da je njegov cilj da SAD imaju najjeftiniju energiju i struju na svetu. On bi povećao bušenje nafte na javnom zemljištu, ponudio poreske olakšice proizvođačima nafte, gasa i uglja i ubrzao odobravanje izgradnje gasovoda za prirodni gas.
Tramp je često kritikovao stroga ograničenja emisije izduvnih gasova iz vozila koja je nametnuo Bajden, pogrešno ih nazivajući „mandatom“ za električna vozila. Pravila Agencije za zaštitu životne sredine koja su izdata ovog proleća ciljaju emisiju izduvnih gasova iz automobila i kamiona i podstiču – ali ne zahtevaju – prodaju novih električnih vozila da bi se ispunili ti novi standardi.
Tramp je rekao da će proizvodnja električnih vozila uništiti radna mesta u automobilskoj industriji. Poslednjih meseci, međutim, ublažio je retoriku, rekavši da je za to da „veoma mali deo“ automobila budu na električni pogon.
Ta promena ;dolazi pošto ga je izvršni direktor „Tesle“ Ilon Musk „veoma snažno podržao“, rekao je Tramp na mitingu u avgustu u Atlanti. Uprkos tome, zvaničnici industrije očekuju da će Tramp povući Bajdenov pritisak na industriju električnih vozila i pokušati da ukine poreske olakšice za koje Tramp tvrdi da koriste Kini.
Haris nije najavila plan za električna vozila, ali ih je snažno podržavala kao potpredsednica SAD. Na skupu 2022. u Sijetlu pohvalila se s milijardu dolara federalnih grantova za kupovinu oko 2.500 „čistih“ školskih autobusa. Čak 25 miliona dece se vozi poznatim starim žutim autobusima s klasičnim motorima i imaće zdraviju budućnost s čistijim voznim parkom, rekla je Haris.
Grantovi i drugi savezni klimatski programi ne samo da imaju za cilj „spasavanje naše dece, već spasavanje naše planete“, rekla je ona.
Haris se usredsredila na primenu dvopartijskog zakona o infrastrukturi od 1.000 milijardi dolara iz 2021. godine, kao i klimatskih odredbi Zakona o smanjenju inflacije koji je obezbedio skoro 375 milijardi dolara finansijskih podsticaja za električne automobile, projekte „čiste energije“ i proizvodnju.
Pod Bajdenom i Haris, američki proizvođači su prošle godine otvorili više od 250.000 „energetskih radnih mesta“, saopštilo je Ministarstvo energetike, pri čemu je „čista energija“ činila više od polovine tih radnih mesta.
Tramp i njegov kandidat za potpredsednika SAD, senator iz Ohaja Džej Di Vens, ismevaju potrošnju na klimu kao „grabljenje novca“ za ekološke grupe i kažu da će to poslove Amerikanaca preseliti u Kinu i druge zemlje dok će povećati cene energije kod kuće.
„Kamala Haris više brine o klimatskim promenama nego o inflaciji“, napisao je Vens u tekstu u „Vostrit džornalu“.
Tramp, koji je klimatske promene nazvao „prevarom“, povukao je SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. On je obećao da će to učiniti ponovo, nazivajući globalni plan za smanjenje emisije ugljenika „neprimenljivim“ i „poklonom Kini i drugim velikim zagađivačima“. Tramp obećava da će ukinuti subvencije za korišćenje vetra, uključene Zakon o klimi i eliminisati propise koje je nametnula i predložila Bajdenova administracija za povećanje energetske efikasnosti sijalica, šporeta, mašina za pranje sudova i tuševa.
Haris je nazvala Pariski sporazum ključnim za rešavanje klimatskih promena i zaštitu „budućnosti naše dece“.
SAD su se vratile Pariskom sporazumu ubrzo pošto je Bajden preuzeo dužnost 2021.
Pošto je odobrila projekte za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), Bajdenova administracija je u januaru obustavila razmatranje novih terminala za izvoz prirodnog gasa. To odlaganje omogućava zvaničnicima da preispitaju ekonomske i klimatske uticaje prirodnog gasa, fosilnog goriva koje emituje metan, ali i moćnog gasa koji zagreva atmosferu.
Tom odlukom se demokratski predsednik usaglasio s ekolozima koji strahuju da će nedavno povećanje izvoza LNG-a dovesti do potencijalno katastrofalnih emisija koje zagrevaju planetu, iako je Bajden obećao da će prepoloviti klimatsko zagađenje do 2030.
Tramp je rekao da će odobriti te terminale „prvog dana mog povratka“ na funkciju šefa države.
Haris nije iznela planove za izvoz LNG-a, ali analitičari očekuju od nje da nametne stroge klimatske standarde za izvozne projekte kao deo njenog većeg stava protiv velikih naftnih i gasnih kompanija.
Tagovi
