Šri Lanka je ostrvska država čije se obale nalaze na Indijskom okeanu, te zbog svojih dugih peščanih plaža, kao i bujne vegetacije, privlači veliki broj turista. Istovremeno je podneblje čaja, začina, svile i tropske klime.
I? Ovakvim opisom mogla bi da počne i reportaža sa Indije, Sejšela, Mauricijusa, Maldiva i sličnih država u Indijskom okeanu kojima je priroda dala sve lepote, ali i strah da se usred samo jedne elementarne nepogode mogu raspasti ili nestati.
Šta onda tako posebno ima mistična Šri Lanka?
Ljude. Stanovnici Šri Lanke su divni ljudi, ljubazni, vrlo marljivi, sa blagim izrazom lica i uvek nasmejani, bez obzira na to kakve teške poslove radili. I takvi su svi. I većinski Singalezi i Tamili. I budisti, ali i oni koji poštuju hinduizam, katoličku veru ili islam.
U multinacionalnoj i multiverskoj državi visoke tolerancije uprkos siromaštvu i niskim primanjima vlada radost i neusiljeno gostoprimstvo.
Šri Lanka se do pre četiri decenije zvala Cejlon. Omiljena država našeg detinjstva iz doba igranja zemljopisa, zadržala je stari naziv na mnogim brendovima kao dokaz kvaliteta i tradicije – čisti cejlonski čaj, SPA Cejlon, cejlonska svila.
Lanka, kako je zovu domaćini, potpuno je bezbedna zemlja. Pre manje od decenije ovde se završio tridesetogodišnji građanski rat kada je država konačno pobedila Tamilske tigrove, terorističku organizaciju koja se zalagala za veća prava jedne etničke grupe.
Smrtna kazna za gram droge
U večernjim časovima u svim gradovima patrolira naoružana žandarmerija, zaustavlja svakog sumnjivog, i na usluzi je turistima. Najveći bezbednosni izazov u ovoj kratkoj turističkoj poseti bio nam je upravo saobraćaj, pošto se vozi bez pravila i poštovanja drugih učesnika u saobraćaju.
„Posedovanje droge je krivično delo koje se kažnjava smrtnom kaznom“. Tako glasi dobrodošlica na engleskom jeziku na aerodromu. Tada postaje jasno zašto ste pri ukrcavanju na let za Kolombo upitani da li ste sami pakovali kofere i znate li šta je u njima. Drogiranih nema na ulicama Šri Lanke, a čak su i cigarete zabranjene na javnom mestu. Paklica košta pet dolara što je, kao i alkohol, preskupo za stanovništvo. Poslednjeg dana petka u martu ove godine, Vlada Šri Lanke je donela odluku o zabrani konzumiranja alkohola na javnim mestima zbog budističkog religijskog praznika. Nije bilo tog ol inkluziva koji vam je tog dana mogao priuštiti kapljicu žestine.
Zakoni su strogi, a o smrtnoj kazni se retko priča, mada nam je jedan od pismenijih taksista rekao da se zapravo retko primenjuje, ali da stotine ljudi čeka izvršenje. Toliko dugo da prirodna smrt pre dođe.
Osim pretnje smrtnom kaznom, na aerodromu čeka još niz iznenađenja:
Lepe devojke, zemaljske stjuardese, obučene u zeleni sari, tradicionalne indijske haljine, dočekuju putnike sa osmehom i prospektima. Usmeravaju ka imigracionom odeljenju za vize gde se plaća viza 45 dolara.
Lepe, moćne i slobodne žene Šri Lanke
Ko god da vas čeka na aerodromu – ugovoreni taksi, kombi, agent ili neko koga ste tek sreli, nečim će vas obradovati: buketom cveća za dame, vencem ili ogrlicom od orhideja, flašicom vode i vlažnim maramicama.
Šri Lanka ima nekoliko aerodroma, ali većina prekookeanskih turista sleće na „Bandaranaike“, nacionalnu vazduhoplovnu luku u predgrađu prestonice Kolombo.
Budući da aerodrom nosi ime Sirimavo Bandaranaike, prve žene predsednice vlade u istoriji sveta, jasno je da su žene u Šri Lanki ravnopravne i po svemu viđenom vrlo uvažene, slobodne i sposobne.
Sirimavo Bandaranaike je postala predsednica vlade 1960. godine i do svoje smrti 2000. godine u tri mandata bila ukupno 18 godina. A u međuvremenu, bila je lider opozicije i majka prve predsednice Šri Lanke, Čandrike Kumaratunge.
Kao prva premijerka u modernoj svetskoj istoriji, Sirimavo Bandaranaike je bila učesnik prvog Samita nesvrstanih u Beogradu, a isto tako je ugostila Tita i nesvrstane u Kolombu. I to je jedino po čemu stanovnici Šri Lanke znaju za nas.
Ljubazni i druželjubivi, pitaće vas ono što sigurno nije nepristojno: odakle ste i da li ste prvi put u Lanki?
Kada kažete da ste iz Srbije, čudno će vas gledati, jer se u Siriji ratuje. Ako kažete da ste iz Jugoslavije, onda ste stari dobri frendovi.
Sve žene na ostrvu su kao Sirimavo Bandaranaike. Odvažne i samouverene, borbene i vredne.
Bilo da su prodavačice haljina i marama na plaži, maseri u spa centrima, promoteri čaja na plantažama, svaka vuče svoju priču, ne rušeći javno konkurenciju, ali sa jasnim signalom da poverenje i novac treba da date baš njoj.
I žene i muškarci su ekstremno ljubazni, s tim što su žene nekako mazne sa gotovo flertujućim osmehom, dok su muškarci uzdržano ljubazni sa osetnim strahom da njihova ljubaznost ne pređe granicu pristojnosti.
Azijski tigar pod naletom Kineza
Prestonica Kolombo perspektivni je azijski tigar u kojem život vrvi. Svi jure, rade, guraju se.
Na široj teritoriji grada živi pet miliona ljudi, dok u centralnom delu živi 800.000 stanovnika, što u praksi znači sat do dva vremena čekanja na ulazak u grad, bez bilo kakvih vanrednih okolnosti.
A kada se uđe u centar, ne izlazi se. Taksista ponosno pokazuje dve zgrade, kule u izgradnji, za koje kaže da će biti nove kapije Kolomba. „Da li vam liči na Singapur?“, pita nas na pristojnom engleskom.
Zgrade u Kolombu su visoke i moderne. Hoteli poput Hiltona, nacionalna bolnica, poslovni centri imaju desetine spratova. Povezani su prometnim ulicama, na kojima luduju tuk-tukovi, vozila otvorenog tipa sa dva sedišta, koji su zvanično registrovani kao prevozna sredstva i mogu služiti čak i za međugradski prevoz.
Saobraćajni haos može dodatno uvećati slon, baš kao jedan što je iz hrama Gangarajama pušten u vreme naše posete da protrči ulicama Kolomba.
Gangarajama je hram, kako kažu, sa najviše statua Bude u celom svetu. Verski i turistički objekat, danas je i edukativni centar i biblioteka. Ulaz se naplaćuje dva evra odmah posle izuvanja. Šetnja svim prostorijama je dozvoljena, kao i fotografisanje, a ako imate sreće kao mi, može vam prići budistički sveštenik, otvoriti prostorije sa zlatom i statuama, objasniti osnovne religijske pojmove, i vezati narandžasti končić. Neverovatna smirenost mladog sveštenika u narandžastom i mali verski ritual iznad glave kao da imaju bensedinsko dejstvo.
Drugi deo ovog hrama je na jezeru Beira odakle se iz perspektive budističkih statua otvara pogled na novi svet — luku Kolombo, plaže i visoke zgrade, kao i deo grada koji su preuzeli Kinezi.
Jezero je žila kucavica Kolomba i mir naspram zakrčenih saobraćajnica.
Na jednom od takvih trgova nalazi se Muzej nezavisnosti koju su stekli 1948. godine. Nacionalni muzej je jedna od najlepših građevina u Kolombu i nalazi se preko puta Gradskog parka, zelenog muzeja na otvorenom u kojem smo sreli lepotice u nacionalnim odorama kako poziraju za reklame. U parku se nalazi jezero i kafe za predah u kojem ceđeni sok od narandže, nes kafa i sedam decilitara vode koštaju 370 rupija (manje od dva evra). Po lokaciji to bi trebalo da je jedno od skupljih mesta u gradu.
Šri Lanka je država izuzetno marljivih i poštenih ljudi, koji posao obavljaju sa osmehom. Fabrike poznatih modnih brendova proizvode ovde svoju robu koristeći jeftinu i pouzdanu radnu snagu i kvalitetne materijale. Kao jedna od država sa indijskog puta svile, Šri Lanka nudi „silk“ u najrazličitijim bojama, čist pamuk i još gomilu robe. Nedelje su potrebne da se obiđu svi tržni centri i autleti, a u svakom gradu nalazi se bar jedan bazar gde dominira metraža i pozamanterija.
Negombo i Hikaduva
Najbliže turističko mesto Kolombu je Negombo — udaljen svega 15 kilometara od aerodroma — za Evropljane možda idealan budući da na putu do Šri Lanke provedu bar 15 sati (pet sati letenja do Dohe ili Dubaija plus pet sati do Kolomba, sa velikim čekanjima između letova).
Idealan je iako su verski osetljivi, s obzirom na to da su gotovo svi stanovnici Negomba katolici koji izuzetno poštuju veru i u danu za molitvu zatvaraju radnje bez obzira na turističke potrebe. U srcu Negomba je laguna, zatim katolička crkva iz 18. veka, tvrđava, holandski kanal i riblji market.
Riba i morski plodovi su, pored pirinča, najčešće na meniju restorana u celoj državi i fantastično su pripremljeni, uz obavezan šmek karija. Pije se flaširana voda. Priče o evropskim svilenim stomacima i dijareičnim letovanjima su neosnovane, jer je sve mnogo čistije i svežije nego u mnogim evropskim metropolama — ah, kako znaju da ugode: da se poigraju kombinacijama ribe i začina, ispeku u kori od banane, pa još dekorišu salatama. Ipak, ništa slađe od ananasa isečenog na kriške posute gorko-ljutkastim đumbirom koje nude prodavci na plažama.
Pokušaće da vam prodaju sve — haljine, marame, suvenire, sa početnim cenama od 30 dolara, pa negde do realnih pet. I svi imaju istu priču, da samo jedan dolar ide njima, a sve ostalo velikom strašnom bosu.
Svaku plažu čuva policajac koji uglavnom veći deo dana provodi terajući prodavce sa velikim ubeđivačkim kapacitetom.
U početku dosadni i naporni, vredni ljudi koji po ceo dan šire marame i stolnjake, postanu dragi i ljupki, pa svako kupi i ono što nije planirao.
Poslednjeg dana odmora žene skidaju svoje papuče, šešire i torbe i ostavljaju ih sestricama sa plaže.
Plaže su duge peščane, gotovo zlatne, pa Indijski okean ovde nikada nema tirkiznu boju. Ali ima talase, koji u toku jednog dana podignu nivo obale i do dva metra.
Biti u hotelu na plaži znači biti najmanje 100 metara udaljen od vode.
U okeanu se kvasi, retko ko se kupa i pliva, jer talasi neprestano divljaju. Hiljade mrtvih ribica okean izbaci svakog sata.
I mnogo ga se boje, kao i vremenskih prilika. Naročito posle razornog cunamija krajem 2004. godine koji je pogodio zemlje na Indijskom okeanu i usmrtio skoro 300.000 ljudi.
U Šri Lanki je tada potopljen gradić Hikaduva. Danas je na mestu potopa novo turističko naselje sa memorijalnim kompleksom posvećenim žrtvama zemljotresa i cunamija.
Šri Lanka je posebno lepa iznutra, divlja, tropska i zelena. Da se vidi i oseti potrebni su meseci i godine.
Osim tropskog rastinja i fantastične vegetacije, ima i raznolik životinjski svet, gde su dominantni slonovi. Ali i neke retke vrste životinja koje se mogu videti samo u jednom deliću države. Zato niko nije znao kako se zove malo čudo što liči na ljubavni greh veverice i guštera i vere se uz palmu na plaži ili gmiže po terasi. Gugl kaže da se zove srivilputur i vrlo je retka vrsta. Ali su svrake vrlo česte i gladne, te vam nekoliko puta dnevno slete na sto, otmu kesicu šećera ili čaja.
Magični Kendi
I svrake znaju šta je dobro. Čaj je na Šri Lanki najbolji na svetu. Crni, zeleni, razne detoks mešavine, sa đumbirom ili cimetom, rinfuza ili fensi pakovanje, sve je na prodaju. Najbolji izbor je na plantažama čajeva na putu za drevni grad Kendi gde vam na poljima vanile objašnjavaju kako nastaje čaj, a istovremeno vam daju da degustirate napitke za koje ne možete ni da naslutite od koje biljke potiču.
Isto je i na plantažama začina, na putu do Kendija.
Do drevnog grada može se stići vozom i automobilom, pa čak i tuk-tukom. Odlazak vozom je avantura jer prolazi kroz prašume, planine i predele koji se drugačije ne mogu videti. U povratku automobilom obavezna je farma slonova, plantaža orhideja i Ajurveda centar.
Ajurveda je tradicionalni način lečenja i opuštanja, a masažama otvaraju čakre, razdvajaju mišiće, oslobađaju um i relaksiraju telo najfinijim pokretima i uljima.
Najvažnije mesto u Kendiju je Hram Budinog zuba, verski objekat sa posebnim značajem. U Kendiju živi i znatan broj muslimana. Zbog sukoba muslimana i budista krajem marta ove godine, baš u Kendiju su se sastali ambasadori najznačajnijih država i zauzeli stav da se nasilje, verska i nacionalna netrpeljivost neće dozvoliti.
Magični Kendi, ali i Šri Lanka moraju ostati podneblje dobrih i dragih ljudi, koje turisti pored svih prirodnih i istorijskih znamenitosti ipak najviše pamte.
Tagovi
