Junak verovatno najupečatljivije epizode koja se odigrala neposredno pred crnogorske izbore i vinovnik one rečenice „Kakva je to vlast koja se plaši jednog pevača“ priča o događaju na graničnom prelazu sa Crnom Gorom, o tome kako je postao pretnja po (doskorašnji) režim u Podgorici, ali i kako zalečiti rane i nepoverenje između (dela) građana u Crnoj Gori i Srbiji, posle decenija vladavine jedne mantre.
„Bilo je dosta zanimljivo sjedeti u kolima dva sata sa oduzetim dokumentima, sklonjen iz kolone automobila, kao pravi prestupnik, da ne kažem kriminalac. Sve se to dogodilo na deset kilometara od Herceg Novog na graničnom prelazu Sitnica. Ljudi su me gledali u prolazu sa nevjericom, nadrealno je izgledalo sve to. I trajalo je“, ispričao je Georgiev za novi broj Nedeljnika.
On kaže da se opozicija dugo borila protiv DPS mašinerije.
„Na kraju, sloga opozicije je bila presudna. U ovoj poslednjoj kampanji je bilo svega preko svake mjere: otimanja funkcija i institucija, izvođenja policijskih kordona i prekomjernih upotreba sile, zabrana svega i svačega – naročito litija, pa na kraju i zabrana ulaska državljanima Srbije u Crnu Goru ‘zbog kovida’, što je rezultiralo potpunim uništenjem turističke sezone“, naveo je Georgiev.
Georgiev je rekao da mu je bilo žao zajedničke države, kao i one Jugoslavije u kojoj se rodio.
„Ali, sada, kad su već Crna Gora i Srbija dvije države, mogu barem biti bratske. Meni niko ne može da zabrani da volim i jednu i drugu“, rekao je Georgiev za novi broj Nedeljnika.
Ceo intervju objavljen je u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. septembra.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
